Nedavno sam prisustvovao proslavi 20 godina od završetka srednje škole.

Većina bivših školskih kolega došla je u elegantnim odelima, skupim haljinama, doterani i spremni da ostave što bolji utisak. Ja sam se, s druge strane, pojavio u jednostavnoj trenerci, starijim patikama i u automobilu – legendarnom Golfu 2, koji sam pozajmio od prijatelja.

Odmah sam osetio poglede i komentare iza leđa, ali nisam im pridavao značaj.

Ubrzo po dolasku u restoran, jedan mladić mi je prišao i srdačno me pozdravio, završivši pozdrav sa: „Šefe“. U tom trenutku su se pogledi prisutnih promenili – počela su pitanja, izrazi iznenađenja, interesovanje.

Rekao sam im da sam vlasnik firme sa 30 kamiona i da se bavim prevozom. Iznenada se atmosfera potpuno promenila. Ljudi koji do tada nisu pokazivali interesovanje odjednom su postali veoma ljubazni, raspitivali se o mom poslu, naručivali pesme u moju čast.

Istina je da ne posedujem tu firmu – sve je bila mala šala. Ja sam vozač koji pristojno živi, ali nisam neko ko se razmeće. Ipak, cela situacija mi je pokazala koliko ljudi brzo menjaju mišljenje kada misle da imate nešto materijalno.

Zaista zanimljivo iskustvo.