30 Godina Dejtonskog Mirovnog Sporazuma: Između Mita i Stvarnosti
U 2025. godini navršava se tri decenije od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma – ključnog dokumenta koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini. Iako je sporazum donio kraj oružanim sukobima, ostaje otvoreno pitanje: zašto BiH, uprkos miru, i dalje prolazi kroz duboke političke i institucionalne krize?
Dejton kao osnova mira, a ne prepreka napretku
Dejtonski sporazum nikada nije bio zamišljen kao idealan ustavni model – već kao hitna mjera za zaustavljanje rata. Uspostavio je temelj za mir i okvir za institucionalni razvoj, ali je tokom godina često korišten kao izgovor za izostanak političkih reformi.
Prema bivšem američkom ambasadoru u BiH, Michaelu Murphyju, problem ne leži u samom sporazumu, već u načinu na koji ga političke elite tumače i zloupotrebljavaju u svakodnevnoj retorici.
„Dejton nije uzrok problema u BiH. Političari koji ga koriste za lične interese – to je pravi uzrok stagnacije“, ističe Murphy.
Mitovi koji održavaju status quo
Jedan od dominantnih narativa jeste da je Dejtonska struktura prepreka napretku. Međutim, Murphy podseća da je BiH pod okvirom tog sporazuma već sprovela ključne reforme – poput integracije oružanih snaga i pravosuđa.
Kao problematičnu navodi i tvrdnju da je „Dejton maksimum“ državnosti BiH, što određene političke grupacije koriste da opravdaju separatistečke tendencije – ignorišući realne mogućnosti za institucionalni napredak koje sam sporazum omogućava.
Obe strane snose odgovornost
Bivši ambasador jasno stavlja do znanja da politička odgovornost nije ograničena na jedan entitet. Korupcija, zloupotreba javnih resursa i izostanak konkretnih reformi prisutni su i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH.
„Gdje je nestao novac? Građani imaju pravo da znaju. Ovo više nije političko pitanje – već pitanje odgovornosti“, poručuje Murphy.
Građani žele reforme – promjene dolaze iznutra
Iako međunarodna zajednica ima ulogu u nadzoru i podršci reformama, Murphy naglašava da ključne promjene moraju doći iz samog društva. Potrebni su lideri koji imaju viziju, volju za dijalog i spremnost da stave interese građana ispred političkih kalkulacija.
Napredak je, kaže, moguć kroz:
-
Izgradnju poverenja među narodima
-
Postepene, realistične reforme
-
Doslednu primenu evropskih standarda
BiH pred ozbiljnim izazovima
Prema Murphyju, trenutna situacija u BiH predstavlja najozbiljniju političku i institucionalnu krizu od završetka sukoba. Inicijative koje narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, prema njegovim rečima, moraju biti zaustavljene uz pomoć domaćih institucija i međunarodne podrške.
„Ovo nije borba između naroda – već između odgovorne i neodgovorne politike“, zaključuje.
Dejtonski sporazum ispunio je svoju ključnu funkciju – uspostavio je mir. Međutim, odgovornost za stagnaciju i aktuelne krize leži na političkim akterima koji umesto reformi biraju populizam i retoriku podele. Građani BiH zaslužuju odgovorne lidere, transparentne institucije i put ka stabilnosti.
Umesto stalnog preispitivanja Dejtona, fokus treba biti na iskorišćavanju njegovih mogućnosti za demokratski i ekonomski napredak.
Ako ne budemo čuvali mir, mogli bismo ga ponovo izgubiti.