Dok su djeca bila mala 4 godine sam radila i plaćali smo ženu koja je čuvala djecu pored živih svekra i svekrve koji žive jako blizu.
Iako nikad nije bila opcija da oni čuvaju već da samo uskoče po nekada da uzmu djecu iz vrtića ili da pričuvaju neki dan. Odgovor je uvijek bio da su to naša djeca i da se sami snalazimo.
Svekrva uskoro ima operaciju i juče kaže da će joj trebati 15 dana neko dok ne stane na noge i ojača poslije operacije. Rekla sam joj da je to njen problem i da se snađe, da mogu da joj dam broj žene koja mi je čuvala djecu možda može da je angažuje na 15. Šokirala se i kao “treba da te je sramota” samo sam se nasmijala i rekla “treba Vas da je sramota da od mene tako nešto tražite, jer kad je meni trebalo par sati pomoći nikada niste htjeli”. Dobro se nije šlogirala. Al šta ću joj ja… Gadno je to kad si samoživ.