Neočekivani putnik i još neočekivaniji bakšiš: Noć kada sam ćutao i zaradio više nego ikad
Radim kao taksista već godinama i mislio sam da sam video sve… dok mi jedne večeri nije ušao u auto čovek u četrdesetim. Bio je vidno nervozan, napet i nije skidao pogled sa telefona.
Pristojno ga pitam:
– Dokle ćemo?
Bez da me pogleda, promrmlja:
– U tri lijepe…
Zbunjen, ponavljam:
– Gde tačno, prijatelju?
Nakon par sekundi tišine, pogled i dalje zalepljen za ekran, kaže:
– Na Konjarniku.
U redu, mislim u sebi, ništa neobično – krećemo. Cela vožnja prolazi u potpunoj tišini. Nema razgovora, nema pogleda, samo tik-tik-tik po ekranu telefona.
Stižemo na Konjarnik. Kažem mu tiho:
– Stigli smo.
Bez reči, pruži mi novac i izlazi. I dalje gleda u telefon, kao da ni ne zna gde se nalazi. Nestaje uz ulicu, ne osvrćući se.
Pogledam novac – dao mi je 20 evra za vožnju koja je koštala 800 dinara.