Proročanstvo bugarske proročice Baba Vange za 2025. godinu delimično se već ostvarilo, nakon razornog zemljotresa koji je pogodio jugoistočnu Aziju. U snažnom potresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale, koji je pogodio Tajland i Mjanmar, poginulo je oko 2.000 ljudi, dok su hiljade povređene ili raseljene.
Zemljotres je pogodio i pacifičku državu Tongu, gde je zabeležen potres jačine 7,1 stepen i izdato upozorenje na cunami
Vlada Mjanmara proglasila je nedelju dana nacionalne žalosti, dok su Ujedinjene nacije izdale hitan apel za pomoć u iznosu od 6,2 milijarde funti kako bi se zemlja suočila sa sve dubljom humanitarnom krizom. Prema izveštaju BBC-ja, bolnice su preplavljene, a u nekim gradovima se širi neprijatan miris tela nastradalih.
Zemljotres je tek početak: Baba Vanga najavljuje još gore
Baba Vanga, koja je preminula 1996. godine, poznata je po brojnim predviđanjima za budućnost, od kojih su neka već izazvala široku pažnju javnosti. Iako su neka ostala nedokazana ili tumačena različito, ova prirodna katastrofa dodatno je podgrejala interesovanje za njene prognoze za narednu godinu.
Prema njenim rečima, 2025. godina donosi još ozbiljnije pretnje: spominje se izbijanje „surovog rata“ na evropskom kontinentu, koji bi mogao imati globalne posledice. Navodno je govorila o sukobu između dve evropske države koji bi se proširio van granica kontinenta i izazvao širi međunarodni konflikt.
Nostradamus: Rat i pošast u 2025.
Zanimljivo je da se i predviđanja slavnog francuskog proroka Nostradamusa poklapaju sa Vanginim. U svojoj čuvenoj zbirci proročanstava „Les Prophéties“, objavljenoj 1555. godine, Nostradamus je navodno predvideo brojne događaje – uključujući uspon Adolfa Hitlera, ubistvo Džona F. Kenedija, pandemiju kovida i ekonomsku krizu iz 2022. godine.
Za 2025. godinu, prema tumačenjima njegovih stihova, predvideo je „okrutne ratove“ koji bi zahvatili evropski kontinent, pri čemu bi i Velika Britanija bila uvučena u sukob. Pominje se i “pošast”, za koju tumači veruju da bi mogla da bude nova pandemija ili globalna kriza većih razmera nego što su sukobi među državama.
Uprkos različitim tumačenjima i skepticizmu dela stručne javnosti, podudarnost ovih predviđanja izaziva zabrinutost, naročito u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i prirodnih katastrofa. Ostaje da se vidi da li će se ostatak ovih zastrašujućih prognoza zaista i obistiniti.