Proveo sam 340 dana u svemiru: Kako je boravak na ISS promenio moje telo i pogled na život

Kada je Skot Keli u martu 2015. godine krenuo ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), nije mogao ni da zamisli koliko će njegovo telo i um biti pogođeni dugotrajnim boravkom u bestežinskom stanju. Njegova misija trajala je čak 340 dana i predstavljala je ključni deo istraživanja efekata života u svemiru, posebno jer je njegov brat blizanac, Mark Keli, ostao na Zemlji kao kontrolna osoba.

Svaki dan u bestežinskom stanju donosi izazove

Na ISS-u dani su bili ispunjeni naučnim eksperimentima, fizičkom aktivnošću i redovnom komunikacijom sa kontrolnim timom. Međutim, usamljenost i izolacija bili su neizbežni. Kako je Skot opisao: „Nemaš gde da pobegneš. Nema pauze. Nema šetnje. Samo lebdiš i radiš.“

Zemlja se ispod stanice okreće oko 16 puta dnevno, pa astronauti svakodnevno doživljavaju isto toliko izlazaka i zalazaka sunca. Ovakav ritam zbunjuje biološki sat i često izaziva probleme sa spavanjem, koncentracijom i raspoloženjem.

Kako je svemir uticao na Skotovo telo?

Po povratku na Zemlju, Skot je osetio posledice dugog boravka u bestežinskom stanju:

• Privremeno je bio viši jer mu se kičma izdužila,

• Mišići su mu oslabili uprkos redovnim vežbama,

• Imuni sistem je bio aktiviran kao da se bori protiv infekcije,

• Vid mu se pogoršao, što je uobičajena pojava kod astronauta.

Naučnici su uporedili Skotove gene sa genima njegovog brata blizanca i otkrili da je oko 7% gena pokazalo trajne promene u ekspresiji. Ovo ukazuje na to da boravak u svemiru može imati epigenetske efekte.

Psihološki izazovi izolacije u svemiru

Svemirska izolacija je ostavila dubok trag i na Skotov mentalni sklop. Tih dana bez telefona i društva osim svojih kolega, Keli je vodio dnevnik, fotografisao Zemlju i pokušavao da se nosi sa usamljenošću. Jednom je priznao da je uhvatio sebe kako besciljno bulji u zid, što ga je uplašilo.

Naučni pogled na promene u telu u svemiru

Kris Mejson, vođa studije sa Univerziteta Kornel, istakao je da je praćenje ekspresije gena kod Skota Kelija omogućilo da se vidi „eksplozija“ genetskih promena odmah nakon dolaska u svemir. Ova studija donosi važne uvide za buduće misije i dugoročni boravak ljudi u svemiru.

Povratak na Zemlju i novi pogled na život

Nakon misije, Skot Keli postao je aktivan zagovornik svemirskih istraživanja i mentalnog zdravlja astronauta. U svojim memoarima „Endurance: A Year in Space, a Lifetime of Discovery“ otvoreno govori o fizičkim i psihološkim izazovima koje je prošao.

Jedan od najdirljivijih trenutaka bio je njegov prvi susret sa Zemljom posle dugo vremena: „Zemlja ima miris. Vazduh ima ukus. Nema toga u svemiru. Samo kad to izgubiš, shvatiš koliko je dragoceno.“