Bolna ispovest oca devojčice nastradale u masakru u Ribnikaru: “Propusti škole i porodice doveli do tragedije”
Anđelko Aćimović, otac devojčice koja je stradala u tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, uoči druge godišnjice tog događaja javno je govorio o kaznama izrečenim porodici Kecmanović, kao i o odgovornosti škole i njenih zaposlenih.
On je ocenio rad škole i ukazao na moguće propuste određenih zaposlenih u procesu koji je prethodio tragediji.
„Radi se o direktoru škole, razrednoj, psihologu i pedagogu. Ne mogu unapred da kažem da su svi jednako odgovorni, ali je evidentno da je bilo propusta u procedurama. Tom dečaku je 30. septembra rečeno da neće preći u drugo odeljenje, a već sledećeg dana ta odluka je promenjena nakon mejla roditelja direktorki. Škola je tada trebalo da uradi detaljnu socijalnu analizu — kako tog deteta, tako i njegovog odeljenja, ali i odeljenja u koje je trebalo da pređe. Takođe, trebalo je da se utvrdi šta je pravi uzrok njegovog ponašanja — da li problemi potiču iz okruženja ili su kod njega lični. Da je taj postupak obavljen profesionalno i da su mu pružili adekvatnu podršku, možda tragedija ne bi ni nastupila.“ – rekao je Aćimović.
O odnosu njegove ćerke sa dečakom ubicom
Anđelko Aćimović je govorio i o tome da li je njegova ćerka ikada spominjala dečaka koji je kasnije izvršio masakr.
„Nikada nije spomenula tog dečaka. Bio je u školi pola godine, ali je imao čak 286 izostanaka, što je značilo da su oni malo vremena proveli zajedno. Ni u njenim ličnim zapisima nisam našao njegovo ime. Verujem da je on imao svoje teškoće, što su mnogi i primetili. Živeo je u nekom svom svetu i bio uključen u grupe na internetu gde su ga, nažalost, podsticali na nasilje.“ – kazao je on.
Komentar na kazne porodici Kecmanović
Kada je reč o suđenju porodici dečaka i potencijalnim kaznama, Aćimović je bio jasan i odlučan.
„Kazne su sekundarna stvar. Važno je da se jasno pokaže odgovornost porodice koja nije vodila računa o svom detetu i time doprinela da on postane spreman za ovakav monstruozni zločin. Kada smo shvatili da nemaju ni gram saosećanja, brige, savesti ili kajanja, to nas je duboko pogodilo. Mi moramo da se držimo dostojanstveno i da idemo do kraja — zbog naše dece koja su nastradala.“ – poručio je on.