Dušan Pekić – zvezda koja je otišla prerano
Dušan Pekić stekao je ogromnu popularnost u Jugoslaviji sa samo 15 godina, ali, nažalost, umesto da nastavi da niže uspehe, prerano je preminuo sa samo 19 godina, dok je služio vojni rok.
Svi smo ga voleli kao Pinkija iz kultnog filma Rane – dečaka koji odrasta u ratom i sankcijama pogođenom Beogradu. Sa samo 15 godina dobio je priliku koja mu je zauvek promenila život. Brzo je postao poznat iako ga škola nije mnogo zanimala, bio je odlučan da upiše Akademiju dramskih umetnosti jer je gluma postala njegova velika ljubav i životni poziv.
Dok je uživao u slavi i novim ulogama, stigao je poziv za vojsku 2000. godine, koji je prihvatio bez pogovora, iako je u glavi nosio velike snove i planove. Stariji kolege su mu predviđale blistavu karijeru.
Kao jedna od najvećih mladih zvezda devedesetih, pred sam odlazak u vojsku u Kraljevu, dobio je novu ulogu, ali je nažalost nikada nije odigrao. U noći između 26. i 27. marta 2002. godine, tada 19-godišnji Dušan preminuo je u vojnoj kasarni. Postoje glasine da je prevelika doza određene droge bila uzrok smrti, dok drugi tvrde da je ugušen tokom sna. Službena obdukcija dala je drugačije rezultate.
Tek 2017. godine njegova majka, Milunka Tašić, prvi put je progovorila o velikom gubitku koji je nosila u sebi decenijama.
„Prošlo je 17 godina od smrti mog sina. U početku je vreme sporo prolazilo, a bol je bio nepodnošljiv. Dušan je bio omiljen u društvu i imao je mnogo simpatija. Njegova devojka Jelena Janković bila je puna života, kao i on. Žao mi je što nemam kontakt s njom, volela bih da se čujemo“, rekla je tada za Kurir.
Seća se i trenutka kada su joj javili za Dušanovu smrt:
„Dobio je novu ulogu, ali smrt je bila brža. Bio je u vojsci u Kraljevu. Prethodnog dana bila je zakletva. Preterao je s pićem. Nakon rastanka sa mnom, otišao je sa drugom u susedni grad i nastavio da pije. Vratili su se oko ponoći u kasarnu. Sledećeg jutra oficir je budio vojnike, ali njega je ostavio da spava jer mu je bio miljenik, a inače se teško budio“, priseća se Milunka.
Godinama se nije usudila da pročita obdukcioni nalaz, bojeći se istine:
„Da ga je oficir probudio kao ostale, i sada bi bio živ. Oko osam sati ujutru neko je ušao i čuo da krklja. Pojurili su da ga spasu, ali bilo je kasno. U obdukciji piše da je smrt nastupila gušenjem zbog udisanja želudačnog sadržaja – polusvarena hrana bila je u grlu i disajnim putevima. Nakon 17 godina sam se usudila da pročitam taj nalaz“, ispričala je Milunka.