Dušan Pekić je sa svega 15 godina stekao ogromnu popularnostu u Jugoslaviji, a umesto da niže sve uspešnije uloge. iznenada je preminuo u 19 godini tokom služenja vojnog roka.
Dušana Pekića svi smo zvaoleli kroz ulogu Pinkija u kultnom filmu “Rane”, dečaka koji je odrastao u Beogradu za vreme ratova i sankcija. Imao je samo 15 godina kada mu se ukazala prilika koja mu je promenila odrastanje iz korena. Preko noći stekao je veliku popularnost, a iako ga škola nije mnogo zanimala, bio je rešen da upiše Akademiju dramskih umetnosti, jerje želeo da radi na sebi, a gluma je postala njegova velika ljubav.
I dok je uživao u slavi i novim ponudama, stigao je poziv za vojsku 2000, koji je nepokolebljivo prihvatio, dok je u glavi imao velike snove i planove. A mnogo starije kolege tada su mu prognozirali veliku karijeru.
Kao jedna od najvećih mladih zvezda devedesetih pre samog odlaska na odluženje vojnog roka u Kraljevo dobio je novu ulogu, ali je nikada nije odigrao. Naime, u noći između 26. i 27. marta tada 19-ogodišnji Dušan preminuo je u vojnoj kasarni.Glasine postoje da je prevelika doza određene droge bila fatalna za Dušana, a oni koji su ga bolje poznavali tvrde da je čak bio ugušen u snu. Sa druge strane, obdukcija je pokazala drugačije rezultate.
Tek 2017. godine njegova majka Milunka Tašić progovorila je o velikom bolu koji ne nosila u sebi nakon tragičnog gubitka sina.
“Prošlo je 17 godina od smrti mog sina! U početku je vreme tako sporo prolazilo, a bol pritiskao. Teško mi je i danas da se prisetim toga. Dušan je bio omiljen u društvu, a i među ženskim svetom. Imao je dosta simpatija i nekoliko devojaka. Njegova devojka Jelena Janković bila je puna života, kao i on. Žao mi je što odavno nemam nikakav kontakt s njom, volela bih da se čujemo”, rekla je ona tada za “Kurir”.
Momenta kada su joj javili da Dušan više nije živ jasno se sećala sa svim detaljima.
“Dobio je novu ulogu, ali smrt je bila brža. Bio je u Kraljevu u vojsci. Prethodnog dana bila je zakletva. Preterao je sa pićem. Kad smo se rastali, otišao je sa drugom do susednog grada i nastavio da pije. Vratili su se oko ponoći u kasarnu. Kad je ujutru oficir budio vojnike iz njegove sobe, svi su morali da ustanu. Njega je ostavio da spava jer mu je bio miljenik, a i inače se teško budio”, otkrila je 2017. Milunka.
Godinama se nije usuđivala da pročita rezultate obdukcije, jer se plašila šta će tamo pisati.
“Da ga je oficir probudio kad i ostale vojnike, i sad bi bio živ, ali nije. Kasnije, oko osam sati, neko je ušao da nešto uzme i čuo da krklja. Tad su svi pojurili da ga spasu, ali bilo je kasno. U obdukcionom zapisniku piše da je smrt nastupila usled gušenja, zbog udisanja želudačnog sadržaja. ‘U grlu, dušniku i glavnim dušnicama nalazi se obilna količina želudačnog sadržaja, koja skoro u potpunosti ispunjava njihov lumen i u kome su prepoznatljivi delići polusvarene hrane’. Nakon 17 godina sam se usudila da pročitam taj nalaz”, otvorila je tada dušu gospođa Tašić.