U jednom nezamislivom trenutku, devetoro dece, učenika OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu, i njihov školski čuvar Dragan, zauvek su zaustavljeni na svom putu, ostavljajući prazninu koju nijedna reč ne može ispuniti. Navršavaju se dve godine od masakra koji je duboko potresao Srbiju. Taj 3. maj 2023. godine zauvek će ostati upisan u istoriju kao jedan od najtužnijih i najtežih dana.
Devetoro nedužne dece, kao i školski čuvar, ubijeno je tog kobnog dana, a odgovor na pitanje zašto je njihov školski drug, tada učenik sedmog razreda, došao na čas istorije sa pištoljima svojih roditelja, još uvek nije pronađen. Danas se ne govori samo o masakru kakav Srbija ne pamti, već o nezaceljenoj rani u duši čitavog društva, o boli koja ne jenjava, o pitanjima bez odgovora i o tišini koja nosi imena onih kojih više nema.
Anđelko Aćimović, otac devojčice koja je izgubila život u ovom tragičnom događaju, uoči druge godišnjice masakra otvorio je dušu u emisiji „Crna hronika“ na Kurir televiziji. Emotivno je govorio o svojoj mezimici, koja je 12 dana vodila bitku za život. Prisjetio se kobnog jutra i trenutka kada je dobio vest koja je zauvek promenila tok života njegove porodice.
„Dan je počeo kao i svaki drugi. Pozdravio sam se sa njom pre nego što je otišla u školu. Spremala se za fotografisanje tog dana. Petnaestak minuta nakon što sam stigao na posao, supruga mi je javila da je videla u medijima vest o pucnjavi. Ona je čula pucnje jer je bila blizu, ali nije imala pojma da se tragedija dogodila u školi“, započeo je Anđelko.
„Pokušavali smo da je dobijemo na telefon, ali sam shvatio da tu više nema čekanja. Seo sam u automobil i požurio do škole gde sam se sastao sa suprugom. Zatekli smo scenu kao iz filma strave. Nismo mogli da priđemo zbog velikog broja policije. Tek tada je počeo proces saznavanja istine i straha – da li je ona među nastradalima? Policajci su nas u početku ubeđivali da su deca u podrumu ili sali, ali ubrzo smo shvatili da nije tako. Ubrzo su sva deca napustila školu, ostali su samo roditelji koji su izgubili decu“, priseća se otac.
Najtežu istinu Anđelko je saznao u Dečijoj klinici „Tiršova“. Sledili su dani ispunjeni tugom, besom i nadom da će njegova ćerka uspeti da se izbori sa teškim povredama.
„Tih 12 dana bili su strašni. Hodate kao u magli, ne živite. Ne možete da prihvatite istinu, ali se nadate, jer se ne gubi nada. Radili smo sve što je bilo moguće. Imali smo priliku da razgovaramo s njom, puštali joj muziku, pričali priče, mazili je. Nismo znali da li nas je čula, ali smo videli suzu u njenom oku“, sa tugom u glasu priseća se Anđelko.
Nažalost, nakon dvanaest dana, njegova ćerka je izgubila bitku za život i postala deseta žrtva masakra u „Ribnikaru“.
Otac se osvrnuo i na suđenje roditeljima dečaka koji je počinio ovaj zločin, koji je zbog svoje maloletnosti krivično neodgovoran. Posebno je istakao pokušaje porodice Kecmanović da utiču na pravni proces i na tretman dečaka.
„Najteže nam je bilo slušati pokušaje odbrane i negiranja krivice. To je bilo neprihvatljivo i nepojmljivo. Porodica ubice nije pokazala ni trunku saosećanja, brige ili kajanja, što nas je dodatno pogodilo. Oni su pokušavali da utiču na njegov tretman i lečenje, ali i da dođu do materijalne koristi snimanjem filma o tragediji, što smatram monstruoznim“, naglasio je Anđelko.
Dodao je i da su porodica i institucije utvrdile da su prava dečaka poštovana, čak i nakon žalbi podnetih Strazburu.
U znak sećanja na njegovu ćerku i ostale žrtve, porodica Aćimović osnovala je Fondaciju koja nosi ime njihove mezimice. Fondacija se bavi očuvanjem sećanja, ali i prevencijom i zaštitom dece.
„Naša ćerka je bila izuzetno kreativna i darovita. Vodila je računa da nikada nikoga ne povredi i znala je diplomatski da reši male sukobe u porodici. Donosila je sreću celoj porodici i svima oko sebe. Uveren sam da je u životu mogla mnogo toga da postigne“, rekao je Anđelko sa toplinom u glasu.
Fondacija nosi velike ciljeve – borbu za mentalno zdravlje dece, bezbednost dece na internetu, humanost i pomoć deci bez roditeljskog staranja, ali i čuvanje sećanja na stradalu decu iz „Ribnikara“.