Ruska ekonomija pred izazovima: Recesija, inflacija i sve veći fiskalni pritisak
Nakon optimističnih prognoza u 2023. i početkom 2024. godine, najnoviji podaci ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima se suočava ruska ekonomija. Iako su visoki zvaničnici do sada pokušavali da zadrže ton stabilnosti, ekonomski pokazatelji sve jasnije sugerišu – ruska privreda ulazi u fazu usporavanja, sa sve izraženijim rizicima recesije i inflacije.
1. Zabrinjavajući signali: Blizu tehničke recesije
Na nedavnom Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, ruski ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov i guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina izjavili su da je ekonomija “na pragu recesije”.
Ključni pokazatelji uključuju:
-
BDP u Q1 2025. pao sa 4,1% na svega 1,4%
-
Industrijska proizvodnja pokazuje stagnaciju
-
Potrošnja i investicije beleže pad
2. Visoka inflacija usporava oporavak
Inflacija je dostigla nivo između 9,6% i 9,9%, što je više nego dvostruko iznad cilja Centralne banke. Kao odgovor, referentna kamatna stopa je podignuta na rekordnih 21%, a kasnije spuštena na 20%.
To je izazvalo:
-
Smanjenje kreditne aktivnosti
-
Rast nelikvidnosti u privatnom sektoru
-
Otkazivanje i zamrzavanje infrastrukturnih i razvojnih projekata
3. Oslonac na vojnu industriju nije dugoročno rešenje
Iako je vojna potrošnja u prethodnim godinama delimično podsticala rast, trenutno:
-
Zavisnost od budžeta za odbranu prelazi 130% prihoda od nafte i gasa
-
Sektori poput poljoprivrede, građevine i usluga beleže pad
-
Kada se izuzmu vojni programi, industrijski rast je zanemarljiv
4. Rezerve se tope – Fiskalni prostor se sužava
Evidentna je zabrinutost zbog smanjenja državnih i deviznih rezervi:
-
Zlatne rezerve pale sa 400+ tona na manje od 140 tona
-
Nacionalni fond bogatstva (NWF) smanjen sa 140 na 54 milijarde dolara
-
Projekcije govore da bi fiskalne rezerve mogle biti iscrpljene do kraja 2026. godine
5. Odlazak stranih investitora
Zbog sankcija i političke nesigurnosti, direktne strane investicije pale su za više od 60%, na oko 3,35 milijarde dolara u 2024. godini.
-
Investitori iz EU i SAD se povlače
-
Oslonac ostaje na državama poput Kine i Indije
-
Politike prema stranoj imovini dodatno narušavaju poverenje
6. Stagflacija kao mogući scenario
Analitičari upozoravaju da bi Rusija mogla ući u stanje stagflacije – kombinacije visoke inflacije i slabe privredne aktivnosti.
-
40+% budžetskih sredstava usmereno je na vojnu potrošnju
-
Investicioni zamah je usporen
-
Poređenja sa ekonomskom krizom u Turskoj (2020–2021) postaju sve češća
Vladina strategija: Intervencije i socijalna podrška
Vlasti najavljuju niz mera kako bi se ublažili efekti ekonomske krize:
-
Otpis pojedinih kredita i podrška vojnoj industriji
-
Pomoć socijalno ugroženim kategorijama
-
Regulisanje cena osnovnih proizvoda
Međutim, ekonomisti ističu da dugoročna održivost ovakvih mera zavisi od dubinskih strukturnih reformi.
Ruska ekonomija suočava se sa kompleksnim izazovima:
-
Rastući troškovi života i visoke kamate guše potrošnju i investicije
-
Smanjene rezerve ograničavaju mogućnosti državne intervencije
-
Zavisnost od militarizovane privrede stvara dodatne fiskalne i društvene rizike
Bez značajnih reformi i diverzifikacije privrede, postoji realna opasnost da trenutna situacija preraste u dugotrajniju recesiju.