Izveštaj i analiza izraelskog novinara o rizicima ponavljanja istorijskih grešaka
U jeku aktuelnog sukoba sa Iranom, izraelski novinar i kolumnista Haaretza, Gideon Levi, poznat po oštrim kritikama izraelske politike, iznosi važan upozoravajući pogled: „Izraelci vole ratove – naročito na početku.“ Njegov komentar, objavljen u regionalnom kontekstu, pruža dubok uvid u tendenciju izraelskog društva da ratu pristupa s prevelikim entuzijazmom, a premalo strateške pažnje.
Rat kao nacionalni spektakl
Levi primećuje da izraelsko društvo u prvim danima rata često vlada euforija i ponos. Mediji i političari slove vojne uspehe i slave izraelsku vojnu i obaveštajnu moć. „Još nije bilo rata koji nije na početku dočekan sa oduševljenjem. Prvi dani su uvek najintenzivniji i najponosniji,“ navodi Levi.
Ovakva dinamika nije novost – slično se dešavalo i u ranijim sukobima, od Šestodnevnog rata do sukoba u Gazi. Međutim, gotovo svaki od tih ratova završavao je teškim političkim i društvenim posledicama.
Kratkoročni uspesi, dugoročne posledice
U najnovijem sukobu sa Iranom, izraelske snage izvele su precizne napade na iranske vojne i nuklearne ciljeve. Dok javnost hvali pilote i njihove akcije, Levi upozorava da se stvarna cena krije iza tih uspeha – u životima civila i u daljoj destabilizaciji regiona. „Naši piloti su u javnosti heroji, ali cena je visoka,“ piše on.
Nedostatak dugoročne strategije
Ključna kritika je odsustvo jasnog plana za period nakon sukoba. Levi smatra da Izrael često započinje ratove fokusiran samo na trenutne pobede, zanemarujući šta dolazi posle. „Ne pitamo se šta sledi nakon prvih udara. Koliko dugo možemo izdržati? Postoji li alternativa?“ naglašava on. Iako iz prošlosti postoje lekcije, političko rukovodstvo ih često ignoriše.
Geopolitički kontekst: Da li se rat mogao izbeći?
Levi podseća na 2018. godinu, kada je izraelski premijer Netanjahu lobirao za američko povlačenje iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Mnogi stručnjaci smatraju da je taj potez otvorio put aktuelnoj eskalaciji. „Ovaj sukob možda je mogao biti sprečen – sporazum je imao mehanizme kontrole, a njegovo ukidanje donelo je neizvesnost,“ zaključuje Levi.
Psihološki i društveni uticaj rata
Rat utiče i na svakodnevni život građana – sirene noću, skloništa, ekonomske teškoće. Početna euforija brzo ustupa mesto iscrpljenosti i zabrinutosti. „Da li kao društvo zaista razmatramo koliko je cena visoka?“ pita se Levi.
Perspektiva: Poziv na odgovornost, a ne defetizam
Levi naglašava da nije protivnik patriotizma, već da želi da podstakne racionalnu debatu i svestan pristup sukobu. „Ovo nije poruka slabosti, već poziv na odgovornost. Nijedan rat ne sme početi bez ozbiljnog razmišljanja,“ poručuje.
Zaključak: Da li smo spremni da učimo iz prošlosti?
Gideon Levi upozorava da sukob sa Iranom može biti jedan od najopasnijih u izraelskoj istoriji. Bez jasne strategije i šire međunarodne podrške, posledice bi mogle biti katastrofalne. On smatra da je prava šansa za mir u diplomatskim naporima i hladnokrvnom pristupu, a ne u veličanju vojne sile.