U jeku rastućih geopolitičkih tenzija, Kina je snažno reagovala na izjave novog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je upozorio na kinesko „masovno vojno jačanje“ i saradnju s Rusijom. Ova razmena optužbi dodatno komplikuje globalnu bezbednosnu sliku i otvara pitanja o sve većem jazu između Istoka i Zapada.
NATO kao globalni akter? Peking upozorava na širenje uticaja
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Jiakun, optužio je NATO da koristi dezinformacije za širenje sopstvenog vojnog uticaja van Evrope.
Prema njegovim rečima, kineski vojni razvoj se pogrešno predstavlja kao pretnja, dok se taj narativ koristi da bi se opravdalo prisustvo NATO snaga u Azijsko-pacifičkom regionu.
„Iako se NATO predstavlja kao regionalna odbrambena alijansa, njegove aktivnosti sve više prevazilaze evropske granice“, izjavio je Guo.
NATO i Azija: Novi fokus na Indo-pacifik
NATO, pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, sve više pažnje posvećuje Aziji.
Generalni sekretar Mark Rute najavio je jačanje saradnje sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom.
Posebno se ističe uloga partnerstva AUKUS (SAD, Velika Britanija i Australija), koje uključuje isporuku nuklearnih podmornica i povećanje vojnog prisustva u regionu.
Kineski odgovor: “Zalažemo se za mir i dijalog”
Peking odlučno odbacuje optužbe o slanju oružja Rusiji i ističe da se zalaže za političko rešenje sukoba u Ukrajini.
Takođe naglašavaju da je uvoz ruske nafte deo redovne ekonomske saradnje, a ne kršenje sankcija.
„NATO svojim izjavama ne doprinosi miru, već podstiče konfrontaciju. Ako Savez želi stabilnost, mora se vratiti dijalogu“, rekao je Guo.
Analiza: Sukob narativa i vrednosti između Istoka i Zapada
Tenzije između NATO-a i Kine odražavaju dublju ideološku i stratešku podelu u savremenom svetu.
Dok Zapad sve više vidi Kinu kao izazov i sistemsku pretnju, Peking sebe predstavlja kao silu koja ima legitimno pravo da se razvija i učestvuje u globalnim procesima.
Dijalog ili nova faza Hladnog rata?
Odnosi između Kine i NATO-a ostaju u centru pažnje svetske politike.
Ključ budućnosti leži u uravnoteživanju interesa, izbegavanju retorike sukoba i podsticanju dijaloga. Iako je diplomatski prostor još uvek otvoren, on postaje sve uži.