Srčani udar je ozbiljno i potencijalno smrtonosno stanje koje se javlja kada dođe do prekida protoka krvi u srčanom mišiću, obično zbog krvnog ugruška. Zbog toga je od suštinskog značaja da prepoznate rane simptome, znate kako reagovati u kriznim trenucima, ali i kako smanjiti rizik kroz prevenciju.
Rani simptomi srčanog udara
Mnogi ljudi smatraju da srčani udar nastupa iznenada, ali postoje jasni simptomi koji mogu ukazivati na ovu opasnu pojavu. Svetska zdravstvena organizacija i druge medicinske institucije navode sledeće znakove:
-
Bol ili pritisak u grudima: Osjećaj stezanja, pritiska ili težine u grudima koji traje nekoliko minuta ili dolazi i odlazi.
-
Bol koji se širi: Bol koji se širi na ruke, ramena, vrat, leđa ili vilicu.
-
Otežano disanje: Moguće je da osećate otežano disanje, ponekad uz bol u grudima.
-
Hladan znoj, mučnina, vrtoglavica: Osećaj slabosti, hladan znoj, mučnina ili vrtoglavica mogu ukazivati na srčani udar.
-
Gubitak svesti: U nekim slučajevima može doći i do gubitka svesti.
Ako prepoznate bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu pomoć (u Srbiji broj 194, a u EU 112).
Šta raditi dok čekate pomoć?
Dok čekate dolazak hitne pomoći, važno je da ostanete smireni i pratite sledeće savete:
-
Sedenje ili ležanje: Zauzmite udoban položaj i izbegavajte fizičke napore.
-
Polako dišite: Ova tehnika može pomoći da se smirite i smanjite anksioznost.
-
Uzimanje aspirina: Ako ste ranije od svog lekara dobili savete za uzimanje aspirina, učinite to, ali samo ako je to medicinski odobreno.
-
Nemojte voziti sami: Čekajte dolazak hitne pomoći ili zamolite nekog da vas odveze.
Mit o “kašlju tokom srčanog udara”
Ponekad se na internetu pojavljuju tvrdnje da kašljanje može pomoći tokom srčanog udara. Međutim, ovo je mit i nije naučno potvrđeno. Američko udruženje za srce (AHA) i drugi stručnjaci ističu da ova metoda nije pouzdana i ne može zameniti pravovremeni poziv hitne pomoći.
Prevencija srčanog udara – kako smanjiti rizik?
Srčani udar ostaje jedan od vodećih uzroka smrtnosti, ali postoje načini da se smanji rizik od njegovog nastanka. Ključne preventivne mere uključuju:
-
Kontrola krvnog pritiska, nivoa šećera i holesterola: Redovni medicinski pregledi mogu pomoći u ranom otkrivanju problema.
-
Zdrav način ishrane: Preporučuje se konzumacija voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti.
-
Fizička aktivnost: Vežbanje, poput 30 minuta šetnje dnevno, poboljšava zdravlje srca.
-
Održavanje zdrave telesne težine: Gojaznost povećava rizik od srčanih oboljenja.
-
Prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola: Pušenje i alkohol direktno štete srcu i krvnim sudovima.
-
Upravljanje stresom: Tehnike poput meditacije i dubokog disanja mogu značajno pomoći u očuvanju zdravlja.
Brza i efikasna reakcija na prve simptome srčanog udara može spasiti život i značajno smanjiti mogućnost komplikacija. Zdrav način života, redovni medicinski pregledi i adekvatna reakcija u hitnim situacijama ključni su faktori u prevenciji i smanjenju rizika od srčanog udara. Ne čekajte kriznu situaciju – negujte zdravlje svog srca svaki dan.