Maurisio Hojos i danas živo pamti trenutak kada su se snažne čeljusti ženke ajkule sa Galapagosa, dugačke više od tri metra, zatvorile oko njegove glave. Životinja je izronila ka njemu ogromnom brzinom, ostavljajući mu jedva trenutak da pokuša da zaštiti vrat savijanjem glave.
U razgovoru za BBC Mundo iz svog doma u Donjoj Kaliforniji u Meksiku, nešto više od mesec dana nakon incidenta, ispričao je da je najpre osetio jaki pritisak, a da ga je ajkula zatim iznenada pustila.
Iskusni morski biolog, koji više od 30 godina proučava ajkule u njihovom prirodnom okruženju, boravio je u Kostariki na istraživačkom putovanju kada je u septembru doživio napad. Danas, dva meseca kasnije, i dalje ima vidljive ožiljke, ali oporavak naziva „neverovatno brzim“.
Hojos veruje da je ajkulina reakcija bila posledica prirodnog instinkta životinje, sličnog psećem upozoravajućem ugrizu. „Nije imala nameru da me ubije, već da me upozori“, kaže on.
View this post on Instagram
Biolog je ronio na oko 40 metara dubine nakon što je obavešten da je primećena ajkula. Planirao je da na toj lokaciji ostane svega nekoliko minuta. Kada se susreo sa životinjom, pripremio je opremu kako bi joj postavio akustični uređaj na leđno peraje. Međutim, za razliku od drugih ajkula koje bi nakon obeležavanja odmah otplivale, ova ženka se okrenula, pogledala ga u oči – i potom se naprasno zaletela ka njemu.
U trenu je uhvatila njegovu glavu: donja čeljust zabila se u obraz, gornja u teme. Zadržala ga je u čeljustima svega jednu sekundu pre nego što ga je pustila, ali je uzrokovala ozbiljne povrede – ajkulini zubi pocepali su mu deo ronilačke opreme i prekinuli dovod kiseonika. U mutnoj, krvlju obojenoj vodi jedva je pronašao rezervni izvor vazduha, koji je morao ručno da reguliše kako bi preživeo.
Svestan da ima manje od minuta vazduha, počeo je da se polako penje ka površini, izbegavajući nagle pokrete koji bi mogli privući ajkulu. Kada je izronio, član posade ga je izvukao na brod, a kapetan je odmah pozvao spasilačke službe.
View this post on Instagram
Iako je imao teške rane na licu i glavi, Hojos kaže da nije osećao bol dok se adrenalinski šok nije povukao. Najviše ga je bolela sama sila udarca – „kao da vas je pogodio automobil“, objašnjava on.
Lekarski tim je po dolasku u luku odmah započeo zbrinjavanje. Uprkos ozbiljnim povredama, nijedna rana mu se nije inficirala, a oporavak je bio iznenađujuće brz. Samo nekoliko dana nakon operacije lekari su već procenjivali mogućnost rekonstruktivnog zahvata.
Za razliku od slučaja ronioca koji je 2017. napadnut u istoj oblasti i proveo gotovo mesec dana u hiperbaričnoj komori, Hojos se oporavio znatno brže. Lekari smatraju to „izvanrednim“, posebno jer je povreda bila na licu, gde infekcije mogu biti veoma opasne.
Uprkos svemu, Hojos se smeje i kaže da planira da se vrati u vodu već 14. novembra. Napad ga nije odvratio od rada – naprotiv, još više poštuje ajkule i njihovu ulogu u ekosistemu.
„Ljudi često misle da bi okeani bili sigurniji bez ajkula, ali ne shvataju koliko su važne za ravnotežu prirode“, ističe on, pokazujući veliki ožiljak na obrazu. „Ova ženka mi je zapravo poštedela život.“
Pošto ju je uspeo obeležiti pre napada, Hojos se nada da će je ponovo sresti. Već ima zakazan novi istraživački odlazak na Kokosovo ostrvo od 20. do 27. januara – i planira da ponovo zaroni baš na mestu napada.
„Naravno da ću se vratiti tamo dole“, kaže odlučno.