Bila sam slomljena i besna kada sam otkrila da su moja svekrva Linda i njene prijateljice pojele moju svadbenu tortu vrednu 1.000 dolara. Nisam mogla da verujem da bi namerno uništile tako poseban deo mog dana, ostavljajući iza sebe samo mrvice. Ali umesto da se slomim pod težinom stresa, odlučila sam da im održim lekciju koju nikada neće zaboraviti.
„Nema šanse da ću platiti za to! Previše je skupo za nešto što je tako loše ukusno — kao i tvoj ukus u svemu“, iskezila se Linda, jedva me pogledavši.
Zaledila sam se na vratima, kese sa namirnicama spale su mi iz ruku. Suze su mi ispunile oči dok sam posmatrala scenu: moja prelepa svadbena torta, ona za koju sam mesecima štedela, pretvorena u mrvice, sa napola pojedem parčetom koje je podsmešljivo stajalo na stolu. Linda i njene prijateljice su se raskomotile na kauču, očigledno zadovoljne onim što su uradile.
„Linda, kako si mogla?“ promucala sam, približavajući se praznoj kutiji od torte. „Ta torta je bila za moje venčanje! Koštala je hiljadu dolara! Kako da je sada zamenim?“
Linda je prevrnula očima, jedva pokazujući interesovanje. „Ma daj, Emily, to je samo torta, a iskreno, nije ni bila nešto.“
„Ali meni je bila važna!“ podviknula sam, suze su mi nizale lice. „Nisi imala pravo da je diraš!“
„Preboli to, Emily“, odmahnula je rukom. „Uvek si tako dramatična. To je samo torta. A i tvoj ukus je ionako grozan.“
Njene prijateljice su se kikotale dok su izlazile. „Mi idemo, i nemoj očekivati da ću platiti tu tortu“, rekla je Linda sa podsmehom.
Kleknula sam na pod, jecajući u tišini. Venčanje mi je bilo za manje od 24 sata, a savršena torta je nestala. Linda me nikada nije volela — želela je da se Alex oženi nekom bogatom, i nije propuštala priliku da me ponizi. Ali ovo? Ovo je bilo previše.
Udahnula sam duboko. Nije mi bilo suđeno da joj dopustim da uništi sve za šta sam se trudila. Pozvala sam sve poslastičarnice u okolini, ali niko nije mogao da prihvati narudžbinu u poslednjem trenutku.
Kada sam skoro izgubila svaku nadu, setila sam se Sarah — moje najbolje prijateljice i deveruše, ali i vrhunske poslastičarke. Odmah sam je pozvala.
„Šta?! Ona je to uradila?!“ viknula je Sarah preko telefona. „Dolazim odmah. Rešićemo ovo.“
Kada je stigla, odmah me je zagrlila. „Smiri se. Napravićemo tortu koja će biti još bolja.“
I tako smo počele da radimo. Sarah je vodila svaki korak dok smo pravile kore, mešale fil i krunile se smislom iz kuhinje koja je mirisala na vanilu. Polako mi se vraćala nada.
„Kako se držiš?“ pitala me je dok smo ukrašavale tortu.
„I dalje sam besna”, priznala sam, pažljivo nanoseći fil. „Ali ona mi ovo neće uništiti.“
„Tako treba“, nasmešila se.
Radile smo do kasno u noć. Kada je svanulo, odmakle smo se i pogledale našu kreaciju. Bila je predivna — možda još posebnija zato što smo je zajedno napravile, iz ljubavi i tvrdoglavosti.
„Ova torta je savršena“, rekla je Sarah. „Linda nema pojma šta je čeka.“
Nasmejala sam se. „U pravu si. Imam još jedno iznenađenje.“
Na prijemu, torta koju smo napravile stajala je ponosno. Gosti su je oduševljeno gledali, dok je Linda bacala pogleda sa druge strane sale, očigledno nezadovoljna što joj plan nije uspeo.
Pre sečenja torte, uzela sam mikrofon. Alex, koji nije znao šta je njegova majka uradila, stajao je pored mene.
„Hvala svima što ste danas ovde“, počela sam. „Pre nego što presečemo ovo prelepo delo, moram nešto da pokažem.“
Tehničar je pustio snimak sa kamere koju sam instalirala u dnevnoj sobi — za svaki slučaj. Na snimku se videlo kako Linda i njene prijateljice jedu moju originalnu tortu i govore ružne stvari o meni.
U sali se prolomio šapat. Linda je pocrvenela do korena kose.
„Postavila sam kameru jer sam znala da me Linda ne voli“, objasnila sam mirno. „Nisam želela da poverujem da bi sabotirala moje venčanje, ali očigledno sam bila u pravu.“
Alex je pogledao majku sa nevericom i besom. „Mama, kako si mogla? Pojela si našu svadbenu tortu i pokušala da uništiš Emilyn dan?“
„Oh, Alex, to je bila samo šala“, promucala je Linda. „Niko nije povređen, je l’ tako?“
„Je l’ ti to ozbiljno?“ Alex je povisio ton. „Izazvala si stres, trošak i haos. To nije šala — to je okrutno.“
Dok su se raspravljali, ja sam poslala poruku konobaru. Nekoliko minuta kasnije, izneli su posebnu tortu — od stiropora, ukrašenu kao prava. Bila je namenjena samo Lindi i njenim prijateljicama. Svaka kriška je imala cedulju: „Za one sa zaista bezukusnim apetitom.“
Linda je pocrvenela još više dok se sala smejala. Čak ni njen muž William nije mogao da zadrži smeh. „Linda, ovo si zaslužila“, rekao je.
Gosti su mi prilazili, čestitali i govorili kako je osveta bila savršena.
Kasnije mi je Alex prišao i zagrlio me. „Besprekorno si ovo izvela“, rekao je. „Žao mi je što je do ovoga došlo, ali ponosan sam na tebe.“
„Hvala ti“, rekla sam. „Samo želim da krenemo dalje.“
Uprkos haosu, venčanje je ispalo bolje nego što sam očekivala. Lindin pokušaj da ga uništi učinio je dan još nezaboravnijim. A na kraju, ljubav, humor i mrvica dobro zaslužene osvete učinili su ga savršenim.