“Muž mi ima najbolju prijateljicu već 10-ak godina. Nudila se da dođe kod nas na odmor ja sam odbijala.
I dopisuju se doslovno svaki dan ali ajde nije mi to tolko smetalo jer smo mi u Njemačkoj a ona u Hrvatskoj.
Pa ono Bože moj ne može me varat barem s njom. Naravno da ja nju nisam baš voljela ali kleo mi se milion puta da izmedu njih nema ništa sem prijateljstva. I kako sam trebala rodit, a imala zeznutu trudnoću ona se ponudila da nam dođe malo pripomoć šta sam ja naravno odbila. Nakon poroda sam nekako popustila da ona dođe na par dana vidjet bebu i tako to.
I onda ljudi moji kolko je ona zavoljela to djete ja vam to ne mogu opisati, doslovno kao da je njeno. Ona se brinula o njemu, pazila ga čak i meni pomagala oko svega. Tolko je bila dobra da sam čak ja nju zavoljela.
Tako da od tada vjerujem u muško-ženska prijateljstva i više ne ludim sto se dopisuju svaki dan. ”