U životu se ponekad suočimo s neugodnim situacijama koje nas stave pred izazov kako najbolje reagovati. Imam 44 godine, udata sam i dugo živim u istoj mirnoj ulici. Nedavno sam se našla u nezavidnoj situaciji kada je komšija, znatno mlađi od mene, počeo pokazivati neuobičajeno interesovanje.
Počelo je s čestim porukama i pozivima, a zatim i nenajavljenim dolascima uz razne izgovore. Isprva sam pokušavala ignorisati njegovo ponašanje i jasno mu stavljala do znanja da takav odnos nije prihvatljiv. Ipak, njegova upornost nije jenjavala.
U jednom trenutku, sve to počelo je uticati i na moj brak – muž je primijetio promjene i postao sumnjičav. Nisam željela praviti veće probleme i opterećivati ga, pa sam odlučila da razgovaram sa komšijom licem u lice i objasnim mu da njegovo ponašanje mora prestati.
Našli smo se na neutralnom mjestu kako bih mu jasno stavila do znanja da to što radi nije u redu, da mi izaziva stres i da ne želim nikakvu dalju komunikaciju. Na moje iznenađenje, došao je s još jednom osobom.
Čini se kako je i njemu sve ispričao, ali nije se drug puno zadržao i otišao je, ostali smo nas dvoje sami.
Ušli smo u vikendicu i počela sam da ga ubjeđujem da to što želi nije uredu i da prestane da me zove jer mi pravi probleme.
Ali tada mi je prišao i počeo me ljubiti, opustila sam se i prepustila trenutku, a kad sam došla kući bila sam sva slomljena.
Muž se uplašio kada me je vidio kako izgledam… slagala sam ga da sam krenula na fitnes i da sam zbog toga tako iscrpljena. Nikada ga nisam prevarila i gorko se kajem što sam ikako pristajala da se vidim sa tim . Možda sam sve trebala odma u početku reći mužu, ovako sada je prekasno za sve.”