Ispovest mlade trudnice: „Bez podrške u najosetljivijem trenutku“
Udala sam se sa 18 godina, prošle godine, vođena osećanjem koje sam tada zvala ljubav. Sada, u sedmom mesecu trudnoće, sve češće preispitujem svoju odluku. Život u novoj porodici nije jednostavan – suprug je često odsutan zbog posla, a odnos sa svekrom i svekrvom ostaje hladan i distanciran.
Nedavno sam imala težak dan koji me je naterao da zastanem i zapitam se: da li sam na vreme sagledala sve što me čeka?
Putovala sam gradskim prevozom na zakazan pregled. Trudna sam i stajanje mi teško pada. Zamolila sam devojku da mi ustupi mesto, ali je druga putnica odreagovala komentarom koji me je duboko povredio. U tom trenutku sam shvatila koliko su predrasude jake i koliko je mladim trudnicama teško bez sistema podrške.
Nisam ništa rekla. Samo sam stajala, sa suzama koje su se slivale niz lice. Ne zbog bolova u nogama, već zbog osećaja usamljenosti.
Svesna sam svojih odluka. Svesna sam da nemam pravo na sažaljenje, ali imam pravo da kažem: mlade žene koje ulaze u brak i majčinstvo moraju imati podršku – porodice, zajednice i sistema.
Blizanci samo što nisu stigli, a ja učim da budem jaka za njih, iako sam i sama još uvek u fazi učenja – života, odnosa, i sebe.