Michael Murphy, bivši američki ambasador u Bosni i Hercegovini, u svom autorskom tekstu za Oslobođenje reflektuje na tridesetogodišnjicu Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je, kako ističe, okončao krvavi rat u BiH, ali i postavio temelje za dugotrajan mir u zemlji. Iako se Dejtonski sporazum danas često kritikuje, Murphy podseća da je on bio ključan za očuvanje mira nakon genocida i etničkog čišćenja koji su obeležili rat 1992-1995.
Murphy smatra da mnoge današnje kritike, naročito one koje Dejtonski sporazum optužuju za etničke podjele u BiH, mešaju uzrok i posledicu. On tvrdi da BiH oduvek bila multietnička, a etničke tragedije nisu bile rezultat same multietničnosti, već manipulacije političara koji su koristili etničku pripadnost kao instrument vlastite moći. Po njegovom mišljenju, najviše odgovornosti za trenutnu situaciju u BiH leži na političkim liderima zemlje, koji su, umesto da rade na reformama, često koristili dejtonske mehanizme za očuvanje svojih privilegija, pa čak i za ličnu korist.
U tekstu, Murphy posebno ističe da, iako Dejtonski mirovni sporazum nije savršen, pružio je stabilan okvir za postratnu obnovu i mir. S druge strane, politički lideri su, kako tvrdi, propustili mnoge prilike za reformu Ustava BiH, što je dovelo do trenutnih problema. On poziva političare da prestanu optuživati Dejton za vlastite greške i naglašava potrebu za daljim reformama, posebno u kontekstu integracija BiH u Evropsku uniju.
Jedan od glavnih mitova koje Murphy pokušava demontirati je tvrdnja da je Dejtonski sporazum bio kulminacija istorije BiH, a ne početna tačka na kojoj se moglo graditi. Ovu tvrdnju, prema njemu, koriste političari kako bi podsticali nezadovoljstvo, raspirivali etničke napetosti i opravdali vlastite interese, dok istovremeno ometaju ekonomski i politički napredak zemlje. Murphy se posebno osvrće na praksu političara u oba entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH – koji su, prema njegovim rečima, koristili pozicije moći kako bi se obogatili, dok su zemlju i njene građane ostavljali u političkom i ekonomskom zastoju.
Murphy takođe upozorava na planove Milorada Dodika, lidera Republike Srpske, koji, kako tvrdi, nastoji oslabiti Dejtonski mirovni sporazum i podeliti BiH. Ove aktivnosti, koje uključuju stvaranje paralelnih institucija i pokušaje secesije, predstavljaju, prema Murphyju, ozbiljnu prijetnju teritorijalnom integritetu BiH. On upozorava međunarodnu zajednicu da mora prestati ignorisati ovu prijetnju, jer bi Ignorisanje Dodikovih poteza moglo imati ozbiljne posledice za stabilnost Balkana.
U zaključku, Murphy poziva na konkretnu međunarodnu podršku onima koji žele očuvanje Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države, naglašavajući da bi EU i SAD trebale biti spremne da se odlučno suprotstave svim pokušajima koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH. Prema njemu, samo uz principijelno proevropsko liderstvo i međunarodnu podršku, BiH može nastaviti ka stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti unutar evropskih institucija.