Dan republike u bivšoj Jugoslaviji obeležavao se 29. novembra, a tada je bio jedan od najvažnijih državnih praznika. U tom periodu, kritika Josipa Broza Tita bila je strogo zabranjena, što potvrđuje i priča o Ženi Lebl, mladoj novinarki koja je završila na Golom otoku zbog vica o Titu.
Tito je u tadašnje vreme bio slavljen gotovo kao božanstvo, a pesma „Druže Tito, ljubičice bijela“ bila je jedna od najpoznatijih posvećenih njemu. Međutim, upravo ta pesma i jedan vic o njoj koštali su Ženu Lebl, tada dvadesetdvogodišnju Beograđanku jevrejskog porekla, dve godine i po zatvora na Golom otoku.
O Ženi Lebl, koja je preživela i nacistički logor i Goli otok, retko se govori u medijima. Njena priča isplivala je 2013. godine, kada je list „Politika“ objavio tekst o njoj. Žena je navodno ispričala šalu u redakciji o tome kako je Jugoslavija na međunarodnom takmičenju u cveću pobedila zato što je uzgojila belu ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pomenutu pesmu o Titu. Zbog toga su je ubrzo posetili pripadnici službi bezbednosti, optuživši je da je govorila protiv Tita i nije prijavila onoga ko joj je ispričao vic.
Zatim je usledilo hapšenje i pritvor u nekoliko zatvora, uključujući Goli otok, gde je provela gotovo dve i po godine. Tokom tog perioda od nje se tražilo da prizna krivicu i promeni mišljenje, a nakon svega bila je izbačena iz Udruženja novinara.
Nakon raspada Jugoslavije, Žena Lebl je objavila knjigu „Ljubičica bela“, u kojoj je opisala svoje teško iskustvo u zatvorima, posebno na Golom otoku. Knjiga je postala bestseler u Izraelu. U svojim memoarima svedočila je o teškim uslovima i torturi kojoj su bile izložene žene u logoru, kao i o gubitku podrške svojih porodica.