Azerbejdžan redefiniše odnose s Rusijom: Turska i Kina preuzimaju veći uticaj na Kavkazu
Političke tenzije signaliziraju novu fazu u regionalnim odnosima
U poslednjim mesecima svedoci smo značajnih promena u geopolitičkom okruženju Južnog Kavkaza. Azerbejdžan, koji je dugi niz godina bio u bliskim političkim i ekonomskim odnosima s Moskvom, sve otvorenije pokazuje nameru da vodi nezavisniju i samostalniju spoljnu politiku. Tenzični odnosi između Bakua i Moskve postali su deo šireg procesa promene snaga u regionu.
Vazdušni incident kao prekretnica u odnosima
Prekretnica u pogoršanju odnosa dogodila se krajem decembra 2024. godine, kada je došlo do ozbiljnog incidenta u vazdušnom prostoru – azerbejdžanski putnički avion pogođen je projektilom. Iako nije odmah potvrđeno ko je odgovoran za napad, događaj je izazvao oštre diplomatske reakcije: ambasadori su pozvani na konsultacije, a retorika između dve strane postala je znatno napetija.
Zatezanje odnosa kroz hapšenja i obostrane optužbe
Nakon pomenutog incidenta, situacija je dodatno eskalirala nizom hapšenja sa obe strane. U Jekaterinburgu su uhapšeni državljani Azerbejdžana pod sumnjom za kriminalne aktivnosti, dok su u Bakuu pripadnici ruske medijske kuće zadržani pod optužbama za narušavanje zakona i špijunažu. Ove akcije tumače se kao političke poruke, koje dodatno narušavaju već narušeno poverenje.
Azerbejdžan gradi strateške veze van ruske sfere uticaja
Prema mišljenju više međunarodnih stručnjaka, Azerbejdžan više ne želi da se pozicionira kao pasivan partner Moskve. Kako navodi Maksim Trudoljubov iz Kenan instituta, Baku teži ravnopravnijoj ulozi u regionalnim odnosima, pa čak i potencijalnom vođstvu u određenim oblastima.
Ovo se jasno vidi kroz jačanje saradnje sa Turskom, ali i kroz sve intenzivnije ekonomske i infrastrukturne projekte u saradnji sa Kinom, što utiče na dosadašnji balans snaga u regionu.
Slabljenje ruskog uticaja u postsovjetskom prostoru
Geopolitički uticaj Rusije u regionu je pod pritiskom, naročito nakon rata u Ukrajini i sankcija koje su značajno opteretile njenu ekonomiju i vojni aparat. U takvom kontekstu, sposobnost Kremlja da održava snažnu prisutnost u državama poput Azerbejdžana postaje sve ograničenija.
Analitičari upozoravaju da bi primer Azerbejdžana mogao poslužiti kao signal drugim državama u regionu – poput Kazahstana, Uzbekistana ili Tadžikistana – da počnu razvijati alternativne međunarodne strategije.
Ekonomska stabilnost i energetski značaj Azerbejdžana
Osim političke samostalnosti, Azerbejdžan sve više koristi svoje prirodne resurse i geostrateški položaj kako bi učvrstio svoju regionalnu ulogu. Kao zemlja bogata gasom i naftom, Baku se pozicionira kao pouzdan snabdevač i tranzitna tačka za energetiku i robu.
Pored toga, pojavile su se spekulacije da Azerbejdžan ima potencijalnu ulogu u zaobilaženju određenih međunarodnih ograničenja, što izaziva pažnju i zabrinutost pojedinih zapadnih zemalja.
Promene u društvenom i kulturnom pejzažu
Na unutrašnjem planu, u Azerbejdžanu se primećuje postepeno smanjenje ruskog uticaja u obrazovanju i kulturi. Broj škola u kojima se nastava odvija isključivo na ruskom jeziku je u padu, dok se pojedini kulturni događaji povezani sa Rusijom otkazuju ili gube podršku.
Takođe, deo azerbejdžanske dijaspore u Rusiji izražava zabrinutost zbog potencijalne vojne mobilizacije i političke nesigurnosti.
Turska – strateški saveznik broj jedan
U novonastaloj situaciji, Turska se potvrđuje kao ključni saveznik Azerbejdžana. Osim zajedničkih istorijskih i kulturnih veza, dve zemlje sarađuju i na bezbednosnim pitanjima, posebno u kontekstu prethodnih sukoba u Nagorno-Karabahu. Ankara sve više preuzima ulogu glavnog političkog i ekonomskog partnera Bakuu.
Nova realnost na Kavkazu
Promene u odnosima Azerbejdžana i Rusije deo su šireg trenda redefinisanja političkih i bezbednosnih veza u regionu. Tradicionalne sfere uticaja više nisu fiksne, a nove sile – pre svega Turska i Kina – postaju značajniji akteri na ovom prostoru.
Kako ocenjuju regionalni analitičari, trenutna dešavanja ne znače potpuni raskid, ali predstavljaju jasan signal o promeni pravca koji može oblikovati budućnost Kavkaza i šireg postsovjetskog prostora.
Zaključak: Početak novog geopolitičkog poglavlja
Situacija između Azerbejdžana i Rusije simbolizuje dublju tranziciju u regionalnim i globalnim odnosima. Dok Moskva pokušava da očuva postojeće pozicije, bivši partneri sve češće biraju nove pravce razvoja i savezništava, gradeći sopstvenu političku i ekonomsku nezavisnost.