Bila sam s mojim petogodišnjim sinom na aerodromu čekajući naš let kad se on izgubio.
U panici sam nazvala njegovog oca, koji je odmah došao pomoći u potrazi. Dva sata kasnije, žena u tridesetima ga je pronašla na aerodromu.
Dvadeset godina kasnije, dok sam pričala prijateljici o toj ljubaznoj strankinji, moj sin se okrenuo i rekao:
“Ta žena nije bila stranac. Tata ju je poznavao!”
Ostala sam ukočena kad je dodao:
“Tog dana nisam bio izgubljen. Tata me uzeo, a ona ga je čekala na aerodromu s dva kofera – jednim za nju i jednim za njega.
Ona i tata su planirali pobjeći i povesti mene sa sobom.”
Bonus:
“Muž je uplatio jako skupo krstarenje za nas…”
“Muž je uplatio jako skupo krstarenje za nas, našeg sina koji ima 3 godine i njegovu kćerku iz prvog braka.
Rekla sam muževoj kćerki da može da pođe sa nama samo ako zasluži tako što će pospremiti kuću.
Naljutila se na mene i samo izjurila van. Rekla sam joj: “Onda nećeš ni ići sa nama.”
Sat prije putovanja otišla sam u sobu svog sina i zaledila sam se od šoka. Našla sam ga u suzama.
Dok sam ga tješila shvatila sam da mi je pokćerka u sobi.
Razbacala je sve njegove stvari po sobi i sjedila je u kutu sobe i plakala dok je sve bilo u haosu, a sin mi je mnogo bio uplašen od njenog napada histerije.
Upravo u tom trenutku je došao i moj muž i nakon dugog prepiranja odlučili smo da je ipak najbolje da ona ostane kući sa svojom majkom.
Ali ni tada nije bilo gotovo, dok smo bili na krstarenju konstantno nam je slala poruke u kojima govori kako nas mrzi.
Kada smo se vratili, situacija se nije mnogo promijenila. Ona se mnogo distancirala od nas.
Stalno je kod majke i jako rijetko dolazi kod oca.
Sada zaista ne znam kako da popravim čitavu ovu situaciju.”
(Izvor: Brightside / Novi.ba)