Biti čovek znači imati ovu osobinu — bez nje život gubi smisao: Ljubiša Samardžić o suštini života
Ljubiša Samardžić, legenda srpskog glumišta, ostao je upamćen ne samo po brojnim ulogama već i po svojoj blagoj, iskrenoj naravi. Preminuo je 8. septembra 2017. godine, nakon duge i teške bolesti, ali njegova poruka i dalje živi.
Samardžić je često isticao koliko je važan integritet i čestitost. Biti čovek nije samo postojati, već živeti po principima. Imati reč znači biti pouzdan i dosledan, a braniti istinu i pravdu znači stati uz ono što je ispravno, čak i kada je to teško ili nepopularno.
U jednom intervjuu iz 2015. godine, na pitanje šta je najvažnije u životu, rekao je:
“Biti čovek. Onaj koji ima reč. Koji brani istinu i pravdu. Setite se da Biblija počinje rečima: ‘U početku beše reč.’”
Njegove reči nas podsećaju na značaj poštenja i odgovornosti u svakodnevnom životu.
Ljubiša je često govorio i o svom odrastanju u čestitoj rudarskoj porodici. Rano je ostao bez oca, a njegova majka, koju je nazivao „tigricom“, uspjela je sama da ih izvede na pravi put, iako je primala skromnu rudarsku penziju. Uz njih troje dece, shvatio je da sirotinja nije najteža stvar u životu.
Kako je sam rekao:
„Odrastao sam pored rudnika, gde su zlohudne sirene često najavljivale opasnost, ali me je fascinirala etika, dobročinstvo i solidarnost rudara. Ubrzo sam shvatio šta znači opstati u životu. Veliku zahvalnost dugujem svojoj supruzi Miri, čestitoj i inteligentnoj ženi, bez koje ne bih bio ovakav kakav jesam.“
Poruka Ljubiše Samardžića ostaje inspiracija — u vremenu kada su istina i poštenje često ugroženi, biti čovek znači biti stub na koji se drugi mogu osloniti.