Kada je postala majka, svekrva joj je otežala život: “Beba ne liči na mog sina” i problemi su samo počeli
Svaka mlada žena se nada da će joj porodica partnera pružiti ljubav, razumevanje i podršku nakon porođaja. Veruje da će u tim prvim danima majčinstva, iako iscrpljena, imati rame za oslonac, a ne izvor stresa. Međutim, za mene je realnost bila drugačija – ta iluzija se raspala odmah nakon što sam postala majka.
Umesto topline i nežnosti, dočekale su me sumnje, hladni pogledi i bolne reči od strane žene koja je trebalo da me prihvati kao snaju, ali je odlučila da mi oteža život.
Porodila sam se ranije nego što smo očekivali – sve je bilo brzo i stresno, ali prvi susret sa bebom bio je magičan. Naš mali anđeo. Međutim, sreća nije dugo trajala.
Već u bolnici, čim je došla da nas vidi, svekrva je hladno prokomentarisala:
„Ova mala ne liči na mog sina.“
Te reči su me duboko pogodile. Umesto podrške, dobila sam sumnju i nepoverenje. Pomislila sam da je to možda trenutak šoka ili nesnalaženja, ali u narednim danima stvari su se samo pogoršavale. Svekrva je svakodnevno dolazila bez najave, kritikovala bebin izgled, čak i šaputala sinu o potrebi da se uradi test očinstva.
Dok sam dojila, ušla je bez kucanja i rekla:
„Nije ti to mleko dovoljno hranljivo, trebalo bi da joj damo adaptirano.“
Osećala sam se iscrpljeno i nemoćno, a umesto podrške – pod stalnim pritiskom i kritikama.
Uprkos svemu, uz pomoć svoje majke i prijateljica, uspela sam da postavim granice i izborim se za sebe i svoje dete. Danas, gledajući svoju ćerku i sve njene očinske osobine, znam da nisam trebala da slušam negativne komentare.
Naučila sam da granice moraju postojati – danas moja svekrva ulazi u sobu samo ako kucne, a ja više ne ćutim.