Ispovest čoveka koji se kaje što je ženu ostavio u starački dom veoma je emotivna.
Spasoje je bio u braku četiri decenije, a onda je morao doneti odluku da je smesti u starački dom. Nakon te odluke gorko se pokajao, jer je uveren, da je upravo ta odluka ubrzala njen kraj.
Kad na život, bolest, smrt gledamo kao objektivni promatrači, svesni smo da svakome jednom mora doći kraj. No, kad su u pitanju naši voljeni, nikada za smrt nije pravo vreme i svi se mi za nekoga svoga pitamo šta smo mogli učiniti drugačije, bolje, požrtvovnije, ne bi li ih spasili od neizbežnog.
Pita se to i gospodin Spasoje, iako je svestan da voljenoj supruzi, nakon što se teško razboljela i onemoćala , kod kuće nije mogao pružiti adekvatnu negu. Pa ipak, ne može oprostiti što ju je dao u starački dom, o čemuje pisao sa velikom tugom u srcu, za portal Moje vrijeme. Time ujedno potvrđuje koliko se čoveku u dubokoj žalosti teško pomiriti čak i s odlukama donesenim u najboljoj nameri i bez da je imao drugu mogućnost.
Bolesti su se samo nizale
“Sa suprugom sam proveo neopisivo lepih 40 godina i iako je bila deset godina starija od mene to nam nikad nije predstavljalo problem. Imali smo tako divan brak da su nam na tome svi zavideli. A onda mi se razbolela. Najpre je morala na operaciju oba kuka. Još ni to nije zacelilo, kad ju je pogodilo nekoliko blažih moždanih udara”, ispričao je.
Na kraju je, opisuje, obolela i od demencije. Počelo je 2017. godine i bolest je jako brzo napredovala. “Naposletku je došlo do toga da je zaboravila da ima decu, nije im znala imena niti ih je mogla prepoznati. Na kraju je zaboravila čak i mene”, otkrio je Spasoje.
Ne oprašta sebi odluku
Dugo je s njihovim ćerkama razmatrao šta im je činiti, videli su da joj kuće više nikako ne mogu pomoći. “Ćerke su mi u razgovoru rekle da su suglasne da je odvedemo u starački dom. Uvideli smo da je to za nju najbolja opcija. Odveli smo i to je bio najteži dan u mom životu. Nije dobro završilo, jer je ubrzo nakon što smo je tamo ostavili, u 77. godini života, tamo i preminula”, otkrio je.
To je bio dan kad mu se srušio cio svet. “Ja sam to jako teško podneo i nikad se od toga nisam oporavio. I dan-danas žalim tu odluku jer da je ostala kod kuće, sigurno bi nam bila još malo poživela”, zaključio je.