Vekovima milioni ljudi širom sveta obeležavaju Isusovo rođenje svakog 25. decembra. Svetla, jelke, pesme i porodična okupljanja postali su deo tradicije koja prevazilazi kulture i generacije.
Ipak, postoji pitanje koje se ređe postavlja: da li je taj datum zaista utemeljen u Bibliji?
Sveto pismo nigde izričito ne navodi 25. decembar kao dan Isusovog rođenja. Naprotiv, pažljivim proučavanjem biblijskih tekstova i istorijskog konteksta, pojavljuje se drugačija slika.
Istorijsko poreklo datuma 25. decembar
Datum 25. decembar nije ustanovio Isus, apostoli niti rana hrišćanska crkva.
Zvanično je prihvaćen 336. godine nove ere, za vreme rimskog cara Konstantina.
U Rimskom carstvu, tog dana se slavio jedan od najznačajnijih paganskih praznika – Natalis Solis Invicti, odnosno rođenje Nepobedivog Sunca, posvećen bogu sunca i veoma rasprostranjen među Rimljanima.
Kako se hrišćanstvo širilo, Konstantin je odlučio da obeležavanje Hristovog rođenja poveže sa već postojećim praznikom, kako bi se lakše prihvatilo među stanovništvom. Na taj način je datum dobio hrišćansko značenje, ali nije bio zasnovan na konkretnom biblijskom zapisu.
Klimatski detalji koji dovode u pitanje zimsko rođenje
U Jevanđelju po Luki (2:8) navodi se da su pastiri noću čuvali svoja stada na otvorenom polju u vreme Isusovog rođenja.
Ovaj detalj je značajan.
U oblasti Vitlejema, zimski meseci (decembar i januar) donose hladno vreme, temperature blizu nule i česte padavine. Tokom tog perioda pastiri obično nisu držali ovce na otvorenom, već u zaklonjenim torovima.
Stada su se na pašnjacima zadržavala uglavnom od proleća do jeseni, otprilike od marta do novembra.
To ukazuje da Isusovo rođenje verovatno nije bilo usred zime.
Rimski popis stanovništva kao dodatni trag
Jevanđelje po Luki takođe navodi da su Josif i Marija morali da putuju iz Nazareta u Vitlejem zbog popisa koji je naredio car Avgust. To je bio put duži od 130 kilometara.
Rimske vlasti nisu sprovodile popise tokom zime, jer su putevi tada često bili blatnjavi, opasni i teško prohodni, naročito u brdovitim krajevima. Popisi su se obično organizovali u sušnijim i umerenijim periodima godine.
I ovaj detalj sugeriše da rođenje nije bilo u decembru.
Skriveni trag u prvom poglavlju Jevanđelja po Luki
Jedan od preciznijih vremenskih pokazatelja nalazi se u Luki, poglavlje 1.
Zaharija, otac Jovana Krstitelja, pripadao je svešteničkoj grupi Avijinoj. Prema Prvoj knjizi dnevnika (1. Dnevnika 24), ta grupa je služila u osmoj nedelji jevrejskog verskog kalendara, što približno odgovara sredini juna.
Nakon završetka svoje službe, njegova žena Jelisaveta je zatrudnela.
Otprilike devet meseci kasnije, Jovan Krstitelj se rodio, najverovatnije u martu ili aprilu.
Šest meseci nakon Jelisavetine trudnoće, anđeo Gavrilo se javio Mariji. To bi smestilo Isusovo začeće u period oko septembra.
Devet meseci kasnije, Isusovo rođenje bi se moglo smestiti između kraja septembra i početka oktobra.
Veza sa Praznikom senica (Sukot)
Ovaj vremenski okvir poklapa se sa Praznikom senica (Sukot), jednim od najznačajnijih praznika u jevrejskom kalendaru, koji podseća na period kada je Bog prebivao sa svojim narodom u pustinji.
U Jevanđelju po Jovanu (1:14) stoji da je „Reč postala telo i nastanila se među nama“. Izvorni izraz na grčkom jeziku doslovno znači „postavila je šator“ ili „prebivala“, što se simbolički povezuje sa Praznikom senica.
Na taj način, Isusovo rođenje u tom periodu dobija dodatno simbolično značenje.
Zašto nije bilo mesta u svratištu?
U decembru je Vitlejem bio relativno mirno mesto.
Međutim, tokom velikih verskih praznika, naročito Sukota, veliki broj hodočasnika putovao je ka Jerusalimu, a okolna mesta, uključujući Vitlejem, bila su prepuna.
To može objasniti zašto Josif i Marija nisu mogli da pronađu smeštaj.
Neki drevni rabinski izvori takođe ukazuju na očekivanje da bi Mesija mogao biti rođen upravo u vreme ovog praznika, što dodatno povezuje teološke, proročke i kalendarske elemente.
Da li onda treba prestati sa proslavom 25. decembra?
To je lična odluka.
Suština vere ne leži u tačnom datumu, već u značaju događaja — da je Isus rođen, da je živeo među ljudima i da je njegova poruka ostavila dubok trag.
Datum 25. decembar predstavlja tradiciju bogatu simbolikom i kulturnim značenjem. Ipak, biblijski pokazatelji više upućuju na to da se Isusovo rođenje dogodilo u jesen, verovatno u vreme Praznika senica.
Preporuke za razmišljanje
-
Proučavajte Bibliju samostalno i informišite se iz različitih izvora
-
Naučite da razlikujete versku tradiciju od biblijskog teksta, uz poštovanje oba
-
Delite ova saznanja sa poniznošću i otvorenošću, ne radi rasprave, već razmišljanja
-
Imajte na umu da vera nije zasnovana na datumu, već na ličnosti Isusa
-
Koristite ovakva saznanja za lični duhovni rast, a ne za stvaranje podela