Kako je svekrva mudro naučila snaju odgovornosti – bez jedne povišene reči
Kažu da su porodične priče najbolje – one što nisu ni tužne ni smešne, nego jednostavno životne. Takva je i priča jedne majke iz unutrašnjosti, koja je svojevremeno odlučila da sinu i njegovoj devojci otvori vrata svog doma, a zauzvrat dobila ne baš ono što je očekivala.
Majka, žena u šestoj deceniji, prisetila se trenutka kada je njen sin, student koji je uz studije i radio, zamolio da se sa devojkom preseli kod roditelja. U želji da mu olakšaju život i obaveze, ona i suprug su ih rado primili pod svoj krov.
U početku je sve delovalo u redu. Devojka je bila tiha, povučena, ali je ubrzo postalo jasno da se ne snalazi u zajedničkom životu – nije učestvovala u kućnim obavezama, danima je provodila za računarom, a svakodnevne odgovornosti su je, čini se, zaobilazile.
Iako je pokušavala da razgovara, svekrva je nailazila na pasivne odgovore: „Nisam planirala da kuvam“, „Nisam planirala da idem u nabavku“, „Ne mogu rano da ustanem“. Sin se nije mešao i smatrao je da je to njihov način života.
Nakon više pokušaja, svekrva je odlučila da pristupi situaciji na svoj način – tiho, ali jasno. Sledeći put kada je išla da plati račune, jednostavno je izostavila jedan – internet.
Kada je devojka pitala zašto mreže nema, svekrva je odgovorila istim tonom kojim je i sama dobijala odgovore:
„Nisam planirala da plaćam internet.“
Bez rasprave, bez sukoba – ali sa jasnom porukom.
Nedugo zatim, mladi par se preselio kod njenih roditelja. Svekrva i danas kaže da ih rado vidi, ali dodaje kroz smeh da je to iskustvo bilo prava lekcija – ne samo za snaju, već i za nju samu.
„Najvažnije je zadržati dostojanstvo i rešavati stvari pametno. Nije sve u vikanju – ponekad tišina kaže najviše“, poručuje ona.