Bila sam na sastanku kada je stigao račun, a konobarica je tiho rekla:
„Gospodine, vaša kartica je odbijena.“
Lice mog pratioca prebledelo je od neprijatnosti, a između nas se spustila teška, neprijatna tišina.
Nismo mnogo govorili dok smo skupljali stvari i spremali se da izađemo.
Bio je to jedan od onih trenutaka kada se sudare ponos i nesigurnost, i nisam znala kako će se veče završiti.
Ali dok smo izlazili, dogodilo se nešto potpuno neočekivano.
Konobarica me je iznenada zaustavila, nežno me uhvatila za ruku i nagnula se bliže. Tiho mi je šapnula:
„Lagаlа sam.“
Zbunjeno sam je pogledala, ali pre nego što sam stigla išta da kažem, ubacila mi je presavijen račun u ruku i brzo se vratila unutra.
Okrenuo sam papir — i na njemu su, drhtavim rukopisom, bile ispisane dve reči:
„Proguglaj ga.“
Čim sam stigla kući, ukucala sam njegovo ime — i krv mi se sledila.
Bio je prevarant.
Ispostavilo se da je imao ustaljen obrazac ponašanja: izlazio bi sa ženama, sticao njihovo poverenje, a zatim počinjao da ih potkrada. Više puta je bio u zatvoru zbog krađa, uglavnom vezanih za njegove prethodne poslove. Jedna od njegovih bivših devojaka čak je pisala blog u kojem je detaljno opisala svaki korak njihove veze — uključujući i način na koji su se upoznali. Sve je bilo zastrašujuće slično mom iskustvu.
Ne mogu biti dovoljno zahvalna toj konobarici. Njena hrabrost, ljubaznost i brzo razmišljanje spasili su me od nečega veoma lošeg. Shvatila sam da je namerno inscenirala situaciju sa odbijenom karticom samo da bi imala izgovor da mi preda poruku.
Te večeri nije samo poslužila večeru.
Poslužila je upozorenje.