Nutricionistkinja Stojanka Stanojević objašnjava koje namirnice mogu uticati na funkciju štitne žlezde i razbija neke mitove.
Zeleno povrće iz porodice krstašica, poput kupusa i kelja, često se pominje kao potencijalno štetno za štitnu žlezdu. Međutim, važno je znati da ove namirnice sadrže sumporne spojeve koji mogu ometati rad žlezde samo ako se jedu u velikim količinama, isključivo sirove i svakodnevno. Umerena konzumacija ovih namirnica je sigurna i korisna.
Šargarepa, krastavac, plavi patlidžan i celer su odlični za zdravlje štitne žlezde jer su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Za osobe sa autoimunim poremećajima štitne žlezde, kao što je Hašimoto, preporučuje se oprez sa glutenom, jer često postoji povezanost sa celijakijom. U takvim slučajevima korisne su bezglutenske žitarice poput heljde, amaranta i kinoe, koje pružaju kvalitetne aminokiseline.
Zaključak je da se ishrana za zdravlje štitne žlezde treba bazirati na raznovrsnim, hranljivim namirnicama i prilagođavati individualnim potrebama.