Bio sam iscrpljen svakodnevnim problemima i željan mladalačke zabave. Brak je prolazio kroz krizu – deca, obaveze i nesuglasice sve su se više gomilale.
U jednom trenutku sam pogrešio – približio sam se jednoj mladoj koleginici u kancelariji. Izgovarao sam se poslom i izbegavao odgovornost, misleći da ću sreću pronaći negde drugde.
Jedne večeri, vratio sam se ranije kući i zatekao suprugu umornu, ali prisutnu. Deca su već spavala, a ja nisam mogao sakriti svoje uzbuđenje. Ona je to odmah primetila, ali nije ništa komentarisala – samo je nastavila sa svojim obavezama.
Tada sam shvatio koliko mi znači naša porodica dok sam listao stari foto-album. Sećanja na početke naše veze i srećne trenutke probudila su u meni važnu spoznaju.
Umesto da tražim sreću negde drugde, odlučio sam da se posvetim ženi i deci. Počeo sam joj pokazivati pažnju, voditi je na večere, kupovati cveće i davati komplimente.
Ta promena donela je novu radost u naš život. Naša veza je oživela, a ja sam naučio koliko je važno negovati i ceniti one koje volimo.