Zabavljali smo se skoro četiri godine i verovala sam da ćemo biti zajedno zauvek. Onda, iznenada i bez jasnog objašnjenja, on je prekinuo svaki kontakt sa mnom. Taj period je bio izuzetno težak – osećala sam se kao da mi je nestao deo sveta.
Prošla je cela godina, a pre nekoliko dana saznala sam da se oženio. Objavio je fotografije sa venčanja na svom profilu, i nisam mogla da odolim da ih ne pogledam. Tada sam ugledala nešto što me je duboko pogodilo…
Prepoznala sam mesto na kojem je zaprosio svoju sadašnju suprugu. Bilo je to naše mesto — tamo smo proveli mnoge važne trenutke i zajedno sanjali o budućnosti. Taj detalj me je snažno potresao.
I dalje ne razumem zašto je izabrao baš to mesto. Možda njemu nije imalo istu vrednost kao meni, možda je bilo slučajno. Ali meni je bilo kao podsetnik na ono što smo izgubili.
Trudim se da se nosim sa tim, korak po korak. Znam da će vreme ublažiti bol. Iako nije lako, u sebi gajim nadu da ću jednog dana pronaći svoj mir — možda čak i novu ljubav.
Napomena: Ovaj tekst je lična ispovest o raskidu i procesu prihvatanja. Ako se i vi suočavate sa sličnim osećanjima, nemojte se ustručavati da potražite podršku — prijatelja, porodicu ili stručnjaka. Niste sami.