Moj suprug mi je u petak javio da zbog hitnih poslovnih obaveza putuje na nekoliko dana u Zagreb i da neće biti kući tokom vikenda.
Nije prvi put da ide na službeni put, pa sam mu samo poslala poljubac i poželela sreću.
U nedelju mi je javio da verovatno neće moći da se vrati pre srede zbog nekih komplikacija. Kada sam to saznala i shvatila da ću naredna tri dana biti sama sa jednogodišnjom bebom, osetila sam se prilično loše.
Odlučila sam da odem kod sestre koja živi oko 30 kilometara dalje. Spremila sam ćerkicu i otišla bez najave, želela sam da je iznenadim.
Kad sam stigla i pozvonila, sestra mi je izašla u susret, ali je delovala zabrinuto. Zagrlila sam je i krenula da uđem, ali mi je rekla da trenutno ne može da me primi jer je kod nje njen šef, koji je i njen partner.
Moj muž radi u Nemačkoj, a moja sestra je oduvek bila nezavisna osoba, tako da me njena reakcija nije iznenadila. Nisam insistirala, samo sam je poljubila, poželela joj lepo i vratila se kući. Dok je beba spavala, ja sam se pitala da li bih i ja mogla sebi pronaći malo zabave.