Pred lepotom Dijane Milojković svi su ostajali bez daha, a onda je dobila i zvaničnu titulu Miss Srbije 2009. godine. Iako joj je obrazovanje bilo na prvom mestu, gradila je i uspešnu karijeru u svetu modelinga, a brojni stručnjaci iz te oblasti se slažu u jednom – ovakva devojka se retko rađa. Naime, gde god bi se pojavila, njena energija i harizma bi opijala druge, dok bi ih izgledom očaravala. Međutim, pred lepoticom iz Ćuprije život je stavio neprepostivu prepreku, iako se borila kao prava lavica, izgubila je pre pet godina bitku sa karicnomom.
Naime, Dijana je rođena 1986. godine, a sa roditeljima i bratom Dušanom je odrasla i školovala se u rodnom gradu. Posle srednje škole je upisala prvo Farmaceutski fakultet. Posle diplomiranja, odlučila je da upiše još jedan – Fakultet za menadžment, a potom je odbranila i master rad iz oblasti ekonomskog menadženta.
U detinjstvu se bavila plesom, a bila je i vrlo uspešna u tenisu, ali ljubav prema modelingu odvela je na drugu stranu.
Bila je jedna od najtraženijih manekenki, a šira domaća javnost ju je bolje upoznala 2009. godine kada je izabrana za „Miss Srbije“. Usledili su brojni angažmani, revije, kampanje, a sarađivala je i sa poznatim modnim i kozmetičkim brendovima kod nas i inostranstvu. Na takmičenju „World Next Top Model“ koje je 2014. godine održano u Bejrutu Dijana je proglašena za „Miss Evrope“ i „Miss Sporta“. Nakon toga je ponela i laskavu titulu „Miss fotogeničnosti“.
Kako je saznala za bolest?
Sledeće godine je tokom redovnog ginekološkog pregleda saznala da boluje od invanzvnog karcinoma grlića materice. To saznanje ju je potreslo i iznenadilo jer se celog života bavila sportom, nije pušila niti konzumirala alkohol i trudila se da se zdravo hrani. Ipak, kasnije je shvatila da su od slične bolesti preminuli njen deda i baka, te da se i stric neko vreme bori sa tim.
Umesto da klone, Dijana je odlučila da se bori, a svojim primerom inspirisala je brojne žene u sličnoj situaciji da nikako ne posustaju.
U aprilu 2016. godine lekari su ustanovili da se bolest još više proširila, da njen organizam nije dobro reagovao na terapije koje je primala, te je smeštena u bolnicu u Sremskoj Kamenici. Primala je još agresivnije tretmane zračenja, a iz bolnice je izašla u avgustu 2016. godine. Naredna kontrola je pokazala napredak. Pošto su joj svakodnevno stizala pitanja mnogih devojaka i žena u vezi sa njenom bolešću, odlučila je da u oktobru 2016. godine pokrene blog „Dijana`s Life“, na kome je skoro svakodnevno pisala o načinima na koji se hrani, tretmanima koje prima, te se trudila da pošalje poruku svima da na vreme odu na preglede i da se ne plaše šta bi mogli da dožive.
U prvoj objavi je istakla:
– Ja sam Dijana. Prošle godine mi je ustanovljena dijagnoza invazivni karcinom materice, a samo par meseci nakon toga i metastaze u limfnim žlezdama – u abdomenu i vratu. Iako su moje prognoze bile zastrašujuće, nisam ni jednog trenutka žalila sebe niti patila nad svojom sudbinom. Verovala sam u sebe i znala da ću izaći kao pobednik! Dakle prvi život sam živela punih 27 godina pre nego što sam otkrila da imam karcinom i drugi živim sada, mnogo jača, malo sebičnija i najsigurnija u sebe! Želim da podelim svoje iskustvo sa svima vama koji se borite sa bilo kojom bolešću, da vas motivišem i pokažem vam da ništa nije nemoguće – napisala je i dodala:
– Kao neki početni savet koji bih dala svima koji tek saznaju ili uveliko znaju da su oboleli od ove priznajem, jako teške, uporne i dosadne bolesti, je da pre svega verujete u sebe i nikako ne padate psihički, koliko god to nemoguće zvucalo. Stavite sebe na prvo mesto, a ne svoju bolest. Čak i iz najteže situacije izvucite makar mrvicu pozitivnog – značiće, verujte mi! Potrudite se da na to gledate kao na nešto što se ne leči, nego se pobeđuje. Budite gluvi na priče ljudi koji ne veruju u vašu pobedu. Budite slepi na izveštaje specijalista u kojima pišu loše prognoze vaše bolesti. Budite nemi tako što ni u kom slučaju ne ulazite u raspravke sa osobama koje o vašoj borbi ne znaju ništa. Ne dozvolite da vas uplaši reč KARCINOM ili RAK, kao ni brojevi stadijuma ili metastaza. Morate da zavolite svoju bolest, a ne da je mrzite, jer sa njom živite. Kontrolišite vi nju, ne ona vas! Sigurnim korakom idite ka svom cilju! Biti bolestan nije sramota – zaključila je tada.
Iako su za Dijanu od samog početka prognoze bile loše, te su joj lekari prognozirali samo nekoliko meseci života, ona je uspela da pobeđuje bolest čak pet godina i do poslednjeg daha se trudila da bude primer koji će slediti sve prirpadnice lepšeg pola sa sličnim problemima. Njena priča davala je snagu ne samo bolesnim osobama, već i zdravim, da se uhvate u koštac sa svim problemima koje imaju.