Brina (Brajna) Demski poticala je iz malog sela u Mogiljevskoj oblasti, tada delu Ruskog carstva, u današnjoj Belorusiji. Bila je jednostavna žena, nepismena, ali neizmerno hrabra. U mladosti je bila verena za Heršela, čoveka punog snova koji je otišao u Ameriku u potrazi za boljim životom. Nakon godinu dana, poslao joj je novac za put – i ona se, bez ijednog papira ili vize, ukrcala na brod sa samo jednim prtljagom: nadom.
Po dolasku u Sjedinjene Države, Brina i Heršel su se venčali i nastanili u mestu Amsterdam, u državi Njujork – malom, radničkom gradu daleko od blještavila velikih metropola. Zajedno su dobili sedmoro dece: šest ćerki i jednog sina, kojem su dali ime Isur, mada su ga svi zvali Izi. Taj dečak kasnije će postati poznat kao – Kirk Daglas.
Život u siromaštvu i majčina snaga
Američki san se brzo pretvorio u surovu borbu za opstanak. Heršel, koji je u Rusiji trgovao konjima, u Americi je radio kao sakupljač otpada i krntijaš. Zarada je bila mala, a većina novca odlazila je na alkohol i kocku. Bio je grub čovek, poznat po teškom karakteru, a kod kuće je bio hladan i distanciran – do te mere da nikada nije oslovljavao ženu njenim imenom, već samo sa „Hej, ti!“.
Brina je, međutim, bila stub porodice. Ne znajući ni da čita ni da piše, radila je neumorno – prala veš, čistila, obavljala bilo kakve poslove samo da deci obezbedi makar jedan obrok dnevno. Ipak, glad je često bila svakodnevica. Kada više nije imala ništa, slala bi malog Izija kod jevrejskog mesara sa molbom:
„Molim te, daj mi kosti koje ti više ne trebaju.“
Od tih kostiju kuvala bi supu, koja je danima hranila celu porodicu. Kasnije će se Kirk Daglas prisećati tih dana rečima:
„Kada je bio dobar dan, jeli smo omlet od vode. Kada je bio loš, nismo jeli ništa.“
Dečak sa snom
Uprkos bedi, Brina nikada nije odustajala. Volela je svoju decu beskrajno i verovala u njih, naročito u Izija. Kada joj je jednog dana rekao da želi da postane glumac – san koji je tada delovao nemoguć – ona ga nije obeshrabrila. Umesto podsmeha, pružila mu je podršku i veru.
Taj dečak iz siromašne jevrejske porodice postao je Kirk Daglas, jedno od najvećih imena u istoriji Holivuda. Proslavio se u filmovima Spartak, Staze slave i Žudnja za životom, a kroz ceo život nosio je uspomenu na svoju majku i njenu snagu.
Zahvalnost koja svetli jače od reflektora
Godine 1949. Kirk je osnovao sopstvenu produkcijsku kuću i dao joj ime – Brina Productions, po svojoj majci. To je bio njegov način da zauvek sačuva njeno ime i žrtvu.
Nekoliko godina kasnije, 1958, Brina Productions je objavila film Vikinzi sa Kirkom Daglasom i Tonijem Kertisom u glavnim ulogama. Kada su film reklamirali na Tajms skveru, Kirk je odveo majku tamo da vidi ogromni natpis:
„BRAJNA PREDSTAVLJA: VIKINGE.“
Žena koja nije znala da čita gledala je svoje ime ispisano ogromnim slovima među svetlima Njujorka. Brina Demski zaplakala je od sreće — možda po prvi put u životu. To su bile suze čiste radosti.
Nekoliko meseci kasnije, Brina je preminula u 74. godini. Kirk je bio uz nju do poslednjeg daha. Njene poslednje reči sinu bile su jednostavne, ali duboko dirljive:
„Izi, sine, ne boj se. Ovo se dešava svima.“
Nasleđe ljubavi i zahvalnosti
Kirk Daglas je živeo 103 godine. Postao je svetska filmska ikona, producent i filantrop, i otac glumca Majkla Daglasa. Ipak, nikada nije zaboravio svoje korene. Do kraja života govorio je da sve što je postigao duguje svojoj majci – ženi koja je, iako nije imala ništa, svom sinu dala sve.
Svaki film koji je nosio naziv Brina Productions bio je njegov način da svetu pokaže ne samo zahvalnost, već i večnu istinu:
„Žena koja nije znala da napiše svoje ime, dala je svetu legendu.“