U jeku globalnih tenzija izazvanih ratom u Ukrajini, odnosi između Rusije i Srbije suočavaju se s novim izazovom. Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) iznela je tvrdnje da srpske kompanije posredno, preko članica NATO-a, učestvuju u isporuci municije i oružja koji se navodno koriste u ukrajinskom sukobu. Zvanični Beograd oštro negira ove navode, dok regionalni analitičari upozoravaju da bi takve optužbe mogle uticati na već krhku ravnotežu Balkana.
Šta tvrdi Moskva?
U saopštenju SVR-a, navodi se da pojedine srpske vojne kompanije, uključujući fabriku „Krušik“ iz Valjeva, navodno izvoze komponente koje preko trećih zemalja – poput Bugarske i Češke – završavaju na ukrajinskom ratištu. Među pomenutim firmama je i „Eling“ iz Loznice, za koju se sugeriše da je isporučivala protivpešadijske mine i raketne komponente.
Prema ruskim navodima, iako se izvoz formalno ne vodi kao direktan prema Ukrajini, „krajnja upotreba“ navodno uključuje ukrajinske oružane snage. Ove tvrdnje nisu potkrepljene dokazima dostupnim javnosti, a srpski zvaničnici ih odbacuju.
Retorika iz Moskve – politički pritisak ili bezbednosno upozorenje?
Izjave iz Rusije ocenjene su kao oštre, uz nagoveštaj razočaranja u „tradicionalno bliske odnose“. U saopštenju se navodi da se „profit stavlja iznad savezništva“, što neki tumače kao pokušaj da se izvrši diplomatski pritisak na Srbiju da se čvršće svrsta u geopolitičkom sukobu.
Zvanična pozicija Beograda
Predsednik Aleksandar Vučić je već u više navrata izjavio da Srbija ne izvozi oružje Ukrajini i da je izvoz u zemlje uključene u sukobe stopiran. Srbija, iako vojno neutralna, trpi pritiske i sa istoka i sa zapada, što dodatno komplikuje njenu poziciju.
Srpsko-ruski odnosi: Od tradicije ka tenzijama?
-
Politička podrška Rusije Srbiji u vezi s Kosovom
-
Ekonomska povezanost, naročito kroz uvoz gasa i energetiku
-
Kulturne i verske veze kao deo meke diplomatije
Međutim, od 2022. godine, Srbija balansira između istorijske bliskosti sa Rusijom i svojih evropskih ambicija, što otvara prostor za nesporazume i optužbe poput ovih.
Regionalni kontekst i posledice
Ovakve optužbe mogu imati šire posledice:
-
Pojačani diplomatski pritisci i sa Istoka i sa Zapada
-
Potencijalna destabilizacija unutar regiona kroz medijske i političke interpretacije
-
Smanjenje prostora za neutralnost – Srbija će sve teže moći da balansira između dve strane
Bez obzira na tačnost navoda, jasno je da je Srbija pod pojačanim pritiskom i da se njena spoljnopolitička pozicija sve češće dovodi u pitanje. Ako se optužbe pokažu kao tačne – ili se dodatno pojačaju – moglo bi doći do ozbiljnog zahlađenja odnosa s Moskvom. Ukoliko su neosnovane, postavlja se pitanje da li je reč o političkom signalu iz Rusije prema saveznicima u trenutku kada se njen globalni uticaj menja.