Otjerao sam suprugu nakon nepune 4 godine braka jer nije mogla da ostane trudna, nije bila u stanju da mi rodi naslijednika.Moji su jako bogati i jednostavno je od velikog značaja barem jednog sina da imam. U mojoj odluci da se razvedem imao sam punu podršku moje mame i mog tate.
Iskreno mnogo sam je volio, ali nije bilo drugog rješenja. Ona je ubrzo nakon što sam je otjerao i nakon što smo se razveli našla drugog, izuzetno je lijepa i nije joj bilo teško. U kratkom periodu se i udala i otišla da živi u Švedsku.
Dvije godine je nisam ni vidio niti sam za nju šta čuo i juče sam je sreo u gradu sa tim njenim novim mužem kako guraju dupla dječija kolica… Rodila je blizance i najgore od svega kada sam ih ugledao k'o da sam vidio sebe na fotografijama iz djetinjstva.
Kroz glavu mi je prošlo da je možda bila trudna kada sam je otjerao, zastao sam da je pitam, a ona je tada samo okrenula glavu na drugu stranu i prošla pored mene kao da me ne zna… Ne mogu da vjerujem da je tako okrutna, 4 godine zabavljanja i 4 godine braka, ipak su to lijepe godine poznavanja…
Izjeda me sumnja… šta ako su stvarno moji….”
BONUS
Moj brat sa ženom i djecom živi na katu kuće. U dvorištu imamo i jednu manju kuću u kojoj žive baka i tetka. Od kad je brat uselio na kat ja nemam mira. Ne mogu učiti jer djeca stalno luduju, nisu nikad tiho, pa raspale glazbu kao da su sami na planeti, djecu uvale meni na čuvanje kad imam ispite. Tetka i baka su stalno kod nas, dođu gledat tv, a imaju tv u svojoj kući. Oko mene samo buka. Do sad sam putovala na faks jer mi je grad blizu, ali ove godine sam dobila dom. Ovdje mi je lijepo i mirno i ne vraćam se kući prije ljeta.
Drugarica sa faksa, Vesna, sedi na klupi i plače. Pitam je što plače, šta se desilo? Kaže, udaje se. Pa super, raduj se, čemu suze? Ma radujem se ja, reče, nego imam drugu muku, on se preziva Bulja. Zagrcnuh se, ali sam uspeo da se uzdržim i kažem pa ok, nije strašno. Kaže ona, ali ti ne znaš, ja se ne zovem Vesna, ja se zovem Vesela! I tu sam puko, kraj. Još vrištim🤣
Brat mi ima 34 godine, on živi sa roditeljima dok sam ja u inostranstvu. Roditelji se nikako nisu interesovali za naše obrazovanje, pa je brat ostao samo na srednjoj školi nakon završetka, dok sam ja upisala fakultet i upala na budžet. Uz to bi radila svaki vikend jer mi stipendija nije bila dovoljna, a moji mi ništa nisu slali. Nakon završetka studija sav novac sam uložila u učenje nemačkog jezika i posle dve godine dobila posao tamo u struci i preselila se. Brat je radio neke privremene poslove, ali se nigde nije zadržavao i ne radi duže od 2 godine nigde. Ja sam im povremeno slala novac i renovirala deo kuće koji se urušio od starosti. I saznam da su prepisali bratu kuću, jer ja sam se snašla i ne treba mi ta kuća. Ogorčena sam i neću to tek tako prepustiti. Meni niko ništa nije poklonio, već sam pošteno zaradila, a to što se moj brat nije pomučio nije moj problem. Sad me cela porodica osuđuje.