Tokom sahrane policijskog službenika, prisutne je iznenadilo neobično ponašanje njegovog vernog psa – nemačke ovčarke koja mu je bila partner tokom službe. Dok su prisutni tugovali, pas je počeo da laje, nervozno se krećući oko kovčega.
Isprva niko nije obraćao pažnju, misleći da je to samo izraz tuge i zbunjenosti. Međutim, kako su minuti prolazili, njegovo lajanje postajalo je upornije i snažnije.
Kada su pokušali da ga odvedu, pas se istrgao i ponovo prišao kovčegu. Tada je jedan od policajaca, koji je ranije radio s njim, primetio nešto neobično.
— Ovo nije slučajno — rekao je. — Znam tog psa. On pokušava nešto da nam poruči.
Prisutni su zastali u tišini, a njegova rečenica preokrenula je ceo tok događaja.
Na njegov zahtev, odlučeno je da se kovčeg pažljivo otvori, i tada su svi ostali bez reči. Pored pokojnog policajca nalazio se mali zavežljaj koji ranije niko nije primetio.
Pas je prestao da laje i seo pored, gledajući pravo u paket. Unutra se nalazio stari notes – lični dnevnik pokojnog oficira. Kada su kolege počele da čitaju beleške, postalo je jasno da je policajac radio na tajnom slučaju koji nikada nije završen.
U poslednjem zapisu spominjala se pretnja i ime osobe koja je bila nepravedno optužena.
Zahvaljujući otkriću i psu koji nije odustao, policija je ponovo otvorila slučaj. Nakon istrage, nevini čovek je oslobođen, a pravi krivac uhapšen.
Pas je postao simbol odanosti i istine.
Njegovo ponašanje, koje su mnogi prvo smatrali „čudnim“, pokazalo se kao ključ za pravdu.
I dok su se svi oprostili od svog kolege, njegov verni prijatelj ostao je da sedi pored groba, miran — jer je znao da je njegova misija završena.