Siroti starac došao je na pijacu. Znao je – nema ni dinara u džepu, a hleb mu je bio potreban više nego ikad.
Stao je pred tezgu sa voćem i tiho rekao:
– Bog ti dobro dao, sinko… mogu li da postavim jedno pitanje?
Prodavac, mlad čovek vedrog lica, odgovori s osmehom:
– Naravno, djede, izvolite.
Starac skrušeno slegnu ramenima i reče:
– Penzija mi stiže za dva dana. Para nemam… ali bih voleo da probam jednu jagodu. Samo da osjetim ukus… ne pamtim kad sam poslednji put jeo.
Prodavac ga pogleda, bez reči klimnu glavom i reče:
– Slobodno, djede. Posluži se.
Dok je starac oprezno uzeo jednu jagodu i zahvalno je prineo ustima, prodavac je uzeo kesu, napunio je do vrha najlepšim, zrelim jagodama i pružio je starcu.
– Evo, da imate i za sutra. Svako dobro, djede. Živ i zdrav bili.
Starac zastade, oči mu zasuzile. Pogleda mladog prodavca i tihim, ali sigurnim glasom reče:
– Sinko… danas je ljudski faktor izgubio vrednost. Ali ti si danas pokazao da si čovek. Hvala ti.
Pouka
U vremenu kada ljudi često zaborave jedni na druge, najveći poklon nije u onome što dajemo, već u načinu na koji to činimo.
Jedan gest dobrote može biti svetionik u tuđem tami.