Jedan od najpotresnijih trenutaka u životu glumca Žarka Lauševića desio se nakon tragičnog incidenta iz 1993. godine, kada je, u samoodbrani, u sukobu izgubilo život dvoje mladih ljudi. O ovom događaju, koji je obeležio njegov život i karijeru, Laušević je kasnije govorio u autobiografskim delima i intervjuima.
Kako je sam glumac kasnije podelio, jedan od najtežih trenutaka bio je susret s ocem jednog od stradalih mladića. Taj susret, prema njegovim rečima, bio je kratak, ali izuzetno snažan.
„Pogledao me je u oči i rekao: ‘Nosite svoj krst, kao što mi nosimo svoj.'“
Ova rečenica ostala je duboko urezana u Lauševićevom sećanju, i često se navodi kao primer ljudskosti i dostojanstva u najtežim okolnostima.
Tragedija koja se dogodila ostavila je posledice za sve uključene strane. Laušević je proveo godine u zatvoru i emigraciji, a o celom događaju svedočio je u svojim knjigama, pokušavajući da pruži širu sliku o okolnostima i posledicama te noći.
Sećanje, pomirenje i lična istina
Priča o ovom susretu često se prenosi kao primer teške životne lekcije, bola, ali i snage opraštanja i prihvatanja stvarnosti, bez senzacionalizma. Danas, mnogi tu priču vide kao važan podsjetnik da iza svake tragedije postoje ljudi – sa tugom, kajanjem, hrabrošću i nadom da tragedije više nikada ne ponove.