Naša planeta se suočava s opasnim promenama – klimatski ekstremi postaju sve jači i učestaliji. To nam kažu najnovija upozorenja Svetske meteorološke organizacije i Britanske meteorološke kancelarije, koje zajedno prate stanje atmosfere i klime na globalnom nivou.
Toplotni talasi, suše, poplave i uragani biće sve intenzivniji i sve češći. Prognoze pokazuju da je čak 80% šanse da će narednih pet godina biti oboreni temperaturni rekordi. Cilj iz Pariskog sporazuma, da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, gotovo sigurno neće biti ostvaren. Umesto toga, svet bi mogao da se suoči s porastom temperature i do dva stepena – što bi imalo katastrofalne posledice.
Svaka desetinka stepena više znači veći rizik od prirodnih katastrofa i gubitaka života. Naučnici upozoravaju da će požari, suše i poplave postati još razorniji, a zdravlje ljudi ozbiljno ugroženo. Posebnu zabrinutost izaziva Arktik, koji se zagreva čak tri i po puta brže nego ostatak sveta, što ubrzava topljenje glečera i podiže nivo mora.
Iako se prirodni klimatski ciklusi poput El Ninjo i La Ninje tradicionalno smatraju faktorima koji mogu ublažiti ili pojačati klimatske promene, sada čak ni oni ne mogu da zaustave negativne efekte koje izaziva ljudska aktivnost.
Klimatolog sa Stanforda, Rob Džekson, kaže: „Kada se jednom obori novi temperaturni rekord, on postaje naša nova norma.“ Povratka nazad nema, a ako se emisije gasova ne smanje, suočićemo se sa još težim posledicama.
Samanta Berdžes iz Evropske službe za klimatske promene jasno poručuje: glavni uzrok je sagorevanje fosilnih goriva. Ako ne promenimo pristup i ne prekinemo ovu praksu, današnje crne prognoze postaće naša svakodnevica.
Ove vesti nisu lake za čuti, ali ih moramo prihvatiti. Budućnost naše planete i života na njoj zavisi od toga koliko ćemo brzo i odlučno delovati.