Zapadni Balkan, nekada prepoznat kao tranzitna ruta za migrante koji su ciljali Zapadnu Evropu, sada se sve više pozicionira kao trajna destinacija za radne migrante. Prema izjavama Laure Lungarotti, regionalne koordinatorke Međunarodne organizacije za migracije (IOM), migracije u ovoj regiji prelaze iz prelaznog fenomena u ključni faktor ekonomskog razvoja.
U poslednjih nekoliko godina, zbog ekonomskih i demografskih promena, region se suočava sa značajnim nedostatkom radne snage u sektorima poput građevine, turizma, proizvodnje i usluga. Broj izdatih radnih dozvola raste – sa oko 40.000 u 2018. na više od 100.000 u 2023. i 2024. godini, što jasno pokazuje sve veći doprinos migranata tržištu rada.
IOM je predstavio novu Strategiju mobilnosti radne snage za Zapadni Balkan, nakon konsultacija sa migrantima, poslodavcima i državnim institucijama. Glavni izazovi su pad broja stanovnika, nesklad između kvalifikacija i potreba tržišta, kao i potreba za inkluzivnim politikama zapošljavanja. Lungarotti ističe da radna migracija predstavlja ne samo odgovor na ove probleme, već i važnu priliku za ekonomski razvoj i evropsku integraciju.
Radni migranti ne samo da popunjavaju prazna radna mesta, već doprinose i penzijskim fondovima, socijalnim sistemima i donose nove veštine. Ipak, prioritet ostaje zapošljavanje lokalnih radnika, dok migranti podržavaju sektore sa stvarnim deficitom radne snage.
Za održiv razvoj regije ključni su transparentna regulativa, efikasne radne politike i otvoreni dijalog između institucija, poslodavaca i civilnog društva. Uz pravilan pristup, Zapadni Balkan može zadržati domaću radnu snagu i postati atraktivna destinacija za kvalifikovane i nekvalifikovane radnike iz inostranstva.
Zaključak je jasan: migracije su postale važan pokretač ekonomskog oporavka i razvoja Zapadnog Balkana, a ulaganja u regulisanu mobilnost radne snage mogu doneti dugoročnu stabilnost i rast.
Migrant nije teret, već potencijal. Mobilnost nije pretnja, već prilika.