Zašto neki ljudi ne drže slike pokojnika na vidnom mestu: Zanimljiva narodna verovanja i običaji
U mnogim narodima, posebno na Balkanu, postoje razna verovanja i običaji kada je reč o fotografijama preminulih osoba. Iako se danas uglavnom posmatraju kao uspomena i znak poštovanja, tradicionalna tumačenja i dalje žive u mnogim domaćinstvima.
Ova verovanja nisu zasnovana na nauci, već potiču iz dugogodišnjih duhovnih i kulturnih običaja, a cilj im je najčešće – očuvanje duhovnog mira kako živih, tako i pokojnika.
1. Zašto se slike pokojnika ne drže na vidnim mestima?
Prema narodnim shvatanjima, slike pokojnih osoba povezuju svet živih i mrtvih, pa se veruje da stalna izloženost tim fotografijama može izazvati neravnotežu energije u domu.
Zato se često preporučuje:
-
Da se slike pokojnika ne postavljaju u ramove na zidovima, stolovima ili policama u svakodnevnim prostorijama.
-
Umesto toga, čuvaju se u albumima koji se povremeno otvaraju kada se želimo setiti dragih osoba.
Veruje se da na taj način pokojnik ima svoj “miran kutak sećanja”, a energija ukućana ostaje zaštićena.
2. Odvajanje slika preminulih od slika živih
Još jedno često verovanje kaže da fotografije preminulih ne bi trebalo mešati sa slikama živih članova porodice. U nekim krajevima se čak savetuje da:
-
slike na kojima su žive i preminule osobe zajedno – budu odvojene,
-
ili da se takve slike pažljivo skladište, pa čak i odvoje fizički.
Ove preporuke su deo kulturološke simbolike koja odražava želju da se obezbedi duhovna ravnoteža, a ne stvarno pravilo zasnovano na opasnosti.
3. Kada i kako gledati slike pokojnika?
U tradiciji se preporučuje da se fotografije pokojnika:
-
gledaju u trenucima sećanja,
-
na dane pomena ili godišnjice,
-
ili kada osoba oseti potrebu za povezivanjem kroz uspomene.
Neki ljudi čuvaju takve albume u crnim koricama ili kutijama – kao simbol poštovanja i tišine.
Zaključak
Ova narodna verovanja nisu obavezujuća, niti su naučno potvrđena, ali za mnoge ljude predstavljaju oblik duhovne i emotivne discipline – način da se pokaže poštovanje prema preminulima, ali i da se zaštiti unutrašnji mir porodice.
U konačnici, kako ćemo se odnositi prema slikama naših bližnjih zavisi isključivo od nas, naših vrednosti i kulture u kojoj smo odrasli.